Nuad, hiljadugodišnja veština tajlandske masaže upisana je u četvrtak na sastanku u Bogoti na listu nematerijalne baštine UNESCO-a.
Budistički lekari i monasi preneli su Nuad iz Indije pre oko 2500 godina. Ta se veština dugo prenosila usmeno s učitelja na učenika u hramovima, a zatim i u porodicama.
U 19. veku na nagovor kralja Rame III. naučnici su svoja teoretska saznanja ugravirali u kamenje.
Ali, trebalo je pričekati osnovanje škole hrama ležećeg Bude (Wat Pot) iz Bangkoka 1962. da bi se ta tehnika postepeno proširila na Zapad gde su danas brojni saloni tajlandske masaže.
Masaža se sastoji od pritisaka palcima, laktovima, kolenima i stopalima, kao i istezanja. Učenici to umeće savladavaju u više desetina etapa koje su savršeno poklapaju s deset energetskih linija tela.
Terapeut sistematskim, ritmičkim pritiscima koji slede energetske kanale po telu, rukama, stopalima, laktovima i težinom svog tela stimulira različita područja.
Energetski tokovi nalaze se oko 2 centimetra ispod kože i zbog toga je potrebno koristiti pritisak koji će biti dovoljno dubok da stimulira protok energije u njima. Taj se pritisak reguliše u skladu s fizičkom kondicijom i konstitucijom.
Tajlandska masaža je postala institucija na Tajlandu koja godišnje donosi nekoliko stotina miliona dolara prihoda.
Zadnjih desetak godina Nuad se smatra kompletnim terapijskim tretmanom koji se sprovodi u više stotina bolnica tog kraljevstva.
Osim opuštajućih uživanja, brojna istraživanja su potvrdila da masaža ublažava bolove u leđima, probleme s cirkulacijom, glavobolju, nesanicu i anksioznost.
Ugled Nuada je okaljan tokom rata u Vijetnamu kada su američki vojnici dolazili na Tajland gde su neki saloni nudili seksualne usluge.
(Hina, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com