„Maratonci trče počasni krug“ je crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan prema scenariju Dušana Kovačevića.
Priča se dešava 1935. godine u maloj srpskoj palanci u porodici Topalović, koju čini pet generacija muškaraca – najmlađi ima 25, a najstariji 120 godina. Topalovići znaju da „samo je smrt siguran posao“, ali najmlađi Mirko unosi razdor u porodicu jer objavljuje da ne želi da se bavi pogrebničkim zanatom. Uveren je da postoji lepši posao, a u tome ga podržavaju njegova devojka i najbolji prijatelj. Svo troje su zaluđeni filmovima i žele i sami da u tome okušaju sreću. Devojčin otac, sa kojim porodica poslovno sarađuje (vadi iz grobova mrtvačke sanduke, a Topalovići ih zatim ponovo prodaju), dolazi u sukob sa njima. Pošto ga je devojka prevarila sa najboljim prijateljem, najmlađi Topalović je ubija. Kao zločinac, vraća se porodici. Oni ga sada prihvataju kao svog vođu, predstavnika nove generacije koja će bezobzirnost uzeti za osnovno merilo morala.
Međutim, replike iz ovog kultnog ostvarenja Slobodana Šijana koje su aktuelne i posle četiri decenije bi se u drugačijem kontekstu izgovarale da gledaoci imaju na umu da je u osnovi ove drame kritika tadašnjeg autoritarnog sistema i ideja o raspadu SFR Jugoslavije.
Pantelija je, naime, u toj postavci zapravo Tito, koji drži „preduzeće na okupu, a posle njegove smrti, preduzeće se raspada, a i likova ima tačno pet, što bi od prilike odgovaralo broju država po raspadu“. Wikipedia navodi da je u intervjuu za Večernji list iz 2015. godine, Kovačević potvrdio da je Pantelija modeliran po uzoru na Tita:
„Da. I ne samo on [Tito], već kompletno partijsko rukovodstvo u svim državnim „strukturama“ nepromenjenih od drugog svetskog rata. Tih mi se godina činilo da niko od naših rukovodilaca nema manje od stotinu godina… Izgleda da sam se na vreme našalio svemu što nas neizbežno čeka, i što nema leka osim smeha”.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com