Neki stručnjaci smatraju da perfekcionizam treba klasifikovati kao vrstu psihološkog problema. Kanadski psiholozi podelili su perfekcioniste u tri grupe: osobe koje savršenstvo očekuju od sebe, osobe koje zahtevaju savršenstvo od drugih i osobe koje misle da okolina od njih očekuje da budu najbolji.
Profesor psihologije Gordon Flet sa Univerziteta Jork u Torontu napravio je skalu koja pomoću upitnika može da meri pomenuta tri tipa perfekcionizma. Perfekcionisti imaju potrebu da budu savršeni ili da ih okolina tako doživljava. Oni su uporni, insistiraju na detaljima i imaju nerealno visoke kriterijume i prema sebi i prema drugima.
Ponašanje im može biti različito: jedni teže da pobede svoje nesavršenosti, dok drugi pokušavaju da ih sakriju odajući utisak savršenosti. Određeni oblici perfekcionizma mogu biti uzrok emocionalnih problema i otežane komunikacije, a često vode u depresiju, poremećaje ishrane, bračne probleme i samoubistvo. Perfekcionizam se može uočiti već kod dece uzrasta četiri godine.
Po rečima profesora Fleta, perfekcionisti se mogu prepoznati po tri klasična načina ponašanja. Jedni se stalno samopromovišu, pokušavajući da impresioniraju okolinu. Oni se lako prepoznaju, jer uglavnom iritiraju druge ljude. Drugi izbegavaju situacije u kojima mogu da pokažu svoju nesavršenost, što se često viđa kod dece. Treći nikada ne priznaju neuspehe, ni sebi, ali ni drugima.
Perfekcionisti su stalno napeti i pod stresom koji im ugrožava zdravstveno stanje. Često imaju povišeni pritisak, pate od kardiovaskularnih i psihosomatskih oboljenja. Nerealni kriterijumi i zahtevi čine ih veoma teškim za zajednički život i saradnju. Posebno su naporni u ulozi šefa, jer svoju anksioznost prenose na zaposlene, što s druge strane negativno utiče i na njihovo zdravstveno stanje. Stručnjaci savetuju da je najbolji način za komunikaciju sa šefom perfekcionistom da se sačuva sopstveni mir i da im se stalno ukazuje na činjenicu da su im očekivanja nerealna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com