Na današnji dan 1962. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima, umrla je američka filmska glumica, pevačica, model i pop ikona – Merilin Monro.
Merilin Monro je rođena u sirotištu okružne bolnice u Los Anđelesu kao Norma Džin Mortenson.
Prema njenom biografu Fredu Lorensu Gilisu, njena baka, Dela Monro Greindžer, krstila ju je pod imenom Norma Džin Bejker.
23. februara 1956. promenila je ime u Merilin Monro.
Filmsku karijeru je počela 1947. malim ulogama; 1950. privukla je pažnju publike i kritičara sporednom ulogom u kultnom filmu Sve o Evi, sa Beti Dejvis u glavnoj ulozi. Tri godine kasnije igrala je glavnu ulogu u ljubavnoj drami Nijagara. Premda su njeni filmovi najčešće bili komercijalni, ali ne i kritički hitovi, Monro je bila jedna od najvećih filmskih zvezda pedesetih godina dvadesetog veka.[1] Najpoznatija je po ulogama u komedijama Muškarci više vole plavuše, Kako se udati za milionera, Princ i igračica i Majmunska posla. Vrhuncem u njenoj karijeri se smatra film Neki to vole vruće, za koji je dobila Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu. Iako je bila poznata po svojim komičarskim sposobnostima, pred kraj karijere okrenula se ozbiljnijim ulogama.
Njena smrt bila je predmet raznih spekulacija i teorija zavere. Postoje indicije da je ubijena zbog ljubavne afere sa američkim predsednikom Džonom Kenedijem, da se iz nehata otrovala prekomernim uzimanjem lekova ili da je sebi smišljeno oduzela život, rešivši da okonča sa neprestanim razočarenjima u karijeri i ljubavnom životu. Merilin je vrlo teško padalo što su joj celog života dodeljivane uloge naivnih i praznoglavih plavuša, i devojaka željnih novca, zbog čega, kako je mislila, nije mogla da pokaže svoje glumačke vrednosti. Ipak, Američki filmski institut je njen potencijal prepoznao smestivši je na šesto mesto na listi deset najvećih glumica svih vremena. Merilin Monro je bila kulturna, modna i gej ikona, i jedan od najvećih seks simbola dvadesetog veka.
Brakovi
Legendarna glumica se udavala 3 puta, a prvi put se udala kada je imala samo 16 godina. Njen prvi brak sa Džejmsom Dafertijem je potrajao 4 godine.
Džejms Daferti
Monro se udala za Džejmsa Dafertija 19. juna 1942. U knjigama Tajna Sreća Merilin Monro i Normi Džin s ljubavlju, Džimi, tvrdio je da su se voleli, ali da su nju poneli snovi o slavi. 1953. je napisao članak pod naslovom „Merilin Monro je bila moja žena“ za Fotoplej, u kojem je tvrdio da ju je ostavio.
U dokumentarnom filmu iz 2004, Merilinin čovek, Daferti je tvrdio još tri stvari: da je bio njen Svengali te da je on stvorio „Merilin Monro“ kao ličnost, da su je šefovi studija naterali da se razvede od njega i da je on bio njena jedina prava ljubav.
Ponovo se oženio 1947. Kad su ga obavestili o smrti Merilin Monro, 6. avgusta 1962, Njujork Tajms je objavio da je odgovorio, „Žao mi je“, i nastavio svoju policijsku patrolu u Los Anđelesu. Nije se pojavio na njenoj sahrani.
Džo Dimađo
Džo Dimađo video je 1951. Monroinu sliku sa dva igrača Čikago Vajt Soksa, ali je nije pozvao sve do 1952. Ona je napisala u knjizi Moja priča da ga nije htela upoznati, bojeći se da se on uklapa u stereotip američkog sportiste. Venčali su se u gradskoj skupštini San Franciska 14. januara 1954. Tokom medenog meseca, posetili su Japan, a nju su zamolili da poseti Koreju. Za četiri dana je održala deset nastupa na vrlo niskim tempereturama za sto hiljada vojnika koji su tamo služili. Biografi su naglasili da Dimađo, koji je ostao u Japanu, nije bio srećan ženinom odlukom jer je hteo da to bude intimni put.
14. septembra 1954. Monro je snimila sada već kultnu scenu u kojoj joj vetar diže haljinu za film Sedam godina vernosti u Njujorškom pozorištu Trans Luks. Bil Kobrin, tadašnji Foksov dopisnik sa istočne obale, rekao je kako je Bili Vajlder htio da to postane medijski cirkus: „… svaki put kad bi se haljina digla, publika bi se uzbudila, a Dimađo bi poludeo.“ Par se posle posvađao u predvorju hotela. Ona je zatražila razvod zbog psihičkog nasilja 274 dana nakon venčanja.
Godinama kasnije obratila mu se za pomoć. U februaru 1961. njen psihijatar poslao ju je u psihijatrijsku kliniku Pejn Vitni gde je, prema Donaldu Spotu, smeštena u odeljenje za najteže slučajeve. Kako se nije mogla sama odjaviti, nazvala je Dimađa, koji ju je izveo. Posle mu se pridružila na Floridi. Njihova priča o tome kako su „samo dobri prijatelji“ nisu zaustavili glasine o tome kako su se ponovno venčali.
Prema Mauriju Alenu, 1. avgusta 1962, Dimađo je – alarmiravši kako se njegova bivša žena spetljala s ljudima koji će joj nauditi, kao što je Frenk Sinatra – dao otkaz u vojnoj službi kako bi je ponovo zaprosio. Pokupio je njeno telo i sredio sahranu. Dvadeset godina je u njenu grobnicu stizalo tuce crvenih ruža tri puta sedmično. Za razliku od njena druga dva muža, nikad nije govorio o njoj u javnosti, nije pisao o tome i nije se ponovo ženio.
Artur Miler
29. juna 1956. Monro se udala za dramaturga Artura Milera, kojeg je upoznala 1951. u Vajt Plejnsu, u Njujorku. Venčanje se krilo od medija i od javnosti. Iako je vaspitana u hrišćanskom duhu, preobratila se na judaizam pre nego što se udala za Milera. Nakon što je završila snimanje filma Princ i igračica sa Lorensom Olivijeom, par se vratio u SAD iz Engleske i otkrio da je ona trudna. Međutim, ona je patila od endometrioze, a trudnoća se pokazala kao vanmaterična. Završila je pobačajem.
Milerov scenario za Neprilagođene, priča o očajnom razvodu, trebalo je da bude poklon za Dan zaljubljenih za nju, ali u vreme kad je snimanje počelo 1960, njihov brak je bio nepopravljiv. Razvod je obavljen u Meksiku 24. januara 1961. 17. februara 1962. Miler se oženio sa Inge Morat, jednom od fotografistkinja koje su radile na snimanju Neprilagođenih.
Mnogi izvori navode kako je legendarna glumica bila sjajna kuvarica. Volela je hranu, a neki njeni recepti su smatrani veoma komplikovanim čak i za profesionalne kuvare.
Nema sumnje da je Merlin Monro bila zadivljujuće lepa žena, ali da li ste znali da je imala estetske korekcije na svom licu? Da, ova filmska diva je imala hirurške zahvate, i to na nosu i bradi, prenosi YouQueen. Nekoliko dokumentaraca o njenom životu navodi kako je Merlin bila jedna od prvih osoba u svetu koja je hirurškim putem povećala grudi.
Slavnoj džez pevačici Eli Ficdžerald je Merlin pomogla na početku njene karijere tako što je insistirala da vlasnik jednog bara zaposli Eli, iako on nije bio oduševljen tom idejom. Merlin je bila ubedljiva i Eli je uskoro počela sa radom. Nakon ovih nastupa karijera džez ikone je krenula uzlaznom putanjom.
Iako je u filmovima izgledala visoko, noseći visoke potpetice gotovo uvek, istina je da je glumica bila visoka samo 154 cm. Poređenja radi, jedna od najnižih svetskih zvezda, Šakira, visoka je 157 cm.
Suprotno njenom statusu glamurozne dive, Merlin nikada nije imala skupoceni nakit ili odeću koja je vredela mnogo. Sva njena garderoba i sav njen nakit na slikanjima i na pojavljivanjima u javnosti su bili pozajmljeni specijalno za te prilike.
Njen zadnji dom bio je u Brentvudu u Los Anđelesu. Spremačica je našla mrtvu 5. avgusta 1962. Objavljeno je kako je uzrok smrti bilo predoziranje tabletama za spavanje. Ostala su pitanja o okolnostima i o tome koliko je vremena prošlo kad ju je spremačica našla. Osim toga, postoje neke teorije koje govore kako su za njenu smrt odgovorni Džon i Robert Kenedi.
Ni danas ne postoji žena koja bolje simboliše seksipil, ali i tragičnu sudbinu kao Merlin Monro.
Norma Džin Bejker bila je predodređena za ulogu tragične heroine, a taj krst nosila je do kraja.
Nikada nije upoznala, niti je pozdano znala svog oca, majku je izgubila rano i to od posledica nervnog sloma, odrastala je po sirotištima i hraniteljskim porodicama…Kada je najpoznatija plavuša svih vremena promenila ime, delovalo je kao da je uspela da promeni svoju sudbinu.
Postala je najpoznatija glumica i najprepoznatljivija žena svog doba. Ipak glamur i seksipil kojim je plenila, nisu joj pomogli da kao žena pronađe sreću. Njen kontraverzni ljubavni život, kao i konstantan pritisak posla, sve više su je razdirali.
Po mnogima najveća zavodnica svih vremena pronađena je mrtva u svom stanu. Umrla je u 36. godini od prekomerne doze pilula za spavanje.
8. avgusta 1962, Monro je pokopana u grobnici u groblju Vestvud Vilidž Memorijal Park u Los Anđelesu, Kalifornija. Li Strazberg održao je govor na sahrani. Ona ostaje jedna od legendarnih ličnosti 20. veka i prototip holivudske filmske zvezde.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com