Pojedina ostvarenja na ovogodišnjem Festivalu evropskog filma Palić predstavljaju ozbiljno osveženje, kroz koje se vidi prezasićenost i potreba za redefinisanjem šablona autorskog filma, smatra jedan od članova žirija ovogodišnjeg festivala Sergej Trifunović.
On je, komentarišući ovogodišnji slogan festivala “Evropski san”, rekao da su ti šabloni autorskog filma, koji podrazumevaju duge kadrove i ćutanje glumaca – prilično dosadni.
Suprotno tome, Trifunović kaže da neki filmovi na ovogodišnjem festivalu predstavljaju “ozbiljno osveženje” jer se kroz njih vidi “prezasićenost tim šablonom” i potreba za redefinisanjem.
“To redefinisanje sna – da, faktički postoji. Juče smo pričali recimo o tome kako bi Hičkoka, kada bi se sad pojavio, filmski umetnici prezreli. Da ne pričamo o Bili Vajlderu ili Frenku Kapri, koji su brzi reditelji. A ovde postoji ta tendencija da kadar traje do 17 minuta, u kome se izgovore dve rečenice, jer to je, zaboga, umetnost”, smatra on.
U toj šablonizaciji, kako kaže, postoji “festivalski film” sa predugačkim kadrovima za koje smatra da su korisni samo za festivale.
“Imam utisak da gomila tih autora prave filmove samo za festivale. To je nešto što meni posebno ide na živce, jer ti filmovi u bioskopu nikada nemaju neki život. A mislim da se filmovi prave da ih ljudi vide. Šta znači da napraviš film koji će videti publika na nekom festivalu i niko, nikad, nigde više? Dobićeš prestižnu nagradu na nekom festivalu i bićeš flop na Boksofisu”, kaže jedan od članova žirija ovogodišnjeg festivala.
Trifunović smatra da komercijalno u isto vreme može da bude i kvalitetno.
“To pokušavam stalno da objasnim ljudima koji preziru to: “O, ti si mejnstrim”. Ne, ja uopšte nisam mejnstrim, mislim da je upravo pomirljivo i jedno i drugo. Jer ako ljudi hrle da vide nešto, ako nije holivudski blokbaster na koji je bačeno 150 miliona dolara samo na reklamu, pa zato ljudi hrle – mora biti da u tom filmu nešto ima”, kaže on.
Upitan kako živeti od evropskog filma, Trifunović je podsetio na situaciju prilikom posete čuvenog Alfreda Hičkoka Beogradu i Fakultetu dramskih umetnosti, kada mu je Petar Volk u nekoliko navrata postavio isto pitanje – šta misli o dobrim evropskim pitanjima koje niko neće da gleda, a na šta je dobio isti odgovor – “ne razumem pitanje”.
“Kada je Volk pokušao treći put: “Šta mislite…”, Hičkok ga je prekinuo i rekao “Izvinite, ja razumem engleski, ne razumem pitanje – šta znači dobri filmovi koje niko neće da gleda? Mislim da ti je dobar deo odgovora sadržan u ovom pitanju”, rekao je Trifunović.
Trifunović učestvuje na palićkom filmskom festivalu prvi put nakon 15 godina, od učešća sa filmom “Munje”. O učešću u žiriju ima sjajne utiske, kao i pozitivno iskustvo u radu sa ostalim članovima žirija.
“Selektor Nikolaj Nikitin nam je ostavio dosta stvari oko kojih debatujemo i to je dosta dobro. Dobra je atmosfera u žiriju, ljudi koji vole film, ljudi koji se razumeju u film. Rekao bih da stalno čuješ i naučiš nešto novo. Kada pričaš sa drugim čovekom Kana, koji je tu pored tebe svaki dan, onda stvarno čuješ iz prve ruke fantastične opservacije”, rekao je Trifunović Tanjugu.
Učešće u žiriju, koje podrazumeva gledanje i po tri – četiri filma dnevno, vratilo je Trifunovića pred bioskopsko platno, jer za sebe kaže da nije osoba koja voli da gleda filmove.
“Ja to vrlo retko radim i to uglavnom činim na debelu preporuku, kada mi deset različitih ljudi kojima verujem kaže da je nešto dobro i da vredi, onda ja pogledam film. Pošto nemam vremena, u suštini, a onda kada kreneš da praviš filmove i da učestvuješ u njima, onda nekako više prestaješ i da ih gledaš”, kaže naš proslavljeni glumac.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com