Tropski hibiskus potiče s Dalekog istoka, a danas je odomaćen u mnogim predelima tropske, suptropske i mediteranske klime, gde raste kao baštenska biljka, stvarajući nekoliko metara visoko žbunje prepuno cvetova.
U svetu se cvet hibiskusa koristi u najrazličitije svrhe. Verovali ili ne, ali jedu ga i kao salatu. Njime čak i glancaju cipele. Na Havajima i u Maleziji nacrtan je na zastavama kao nacionalni simbol. Kada ga na Tahitiju neka osoba zadene za levo uvo, to znači da je slobodna i da traži partnera. Ako ga zadene za desno, znači da je zauzeta. U moderno vreme zadevaju ga i za oba uva, što znači: „Zauzet sam, ali otvoren za nove pustolovine!“
Iako mu cvet traje samo jedan dan, hibiskus je zanimljiv, jer cveta svakodnevno od aprila do oktobra, a uz odgovarajuće uslove može da cveta i zimi.
Ova cvetnica može se naći u nekoliko boja. Najčešći su jednostruki crveni cvetovi i nekoliko duplih vrsta: ružičasti, beli, crveni, narandžasti i žuti. Sve češće se mogu naći i holandski hibridi, uglavnom jednostrukog cveta, u jednoj boji. Crvena, bela, ružičasta, žuta i narandžasta boja su se tokom mnogobrojnih generacija pomešale u veoma neobične kombinacije i nijanse. To nije sve: relativno mali cvet divljeg hibiskusa porastao je do 25 cm prečnika, dobio je čvrste, simetrične latice raskošno talasastih rubova i od skromnog cveta postao pravi pravcati otmeni lepotan.
Hibiskus nije težak za gajenje. Neke od zanimljivih novih kultura, kao i detaljna uputstva o razmnožavanju i uzgoju možete naći na Internetu. Međutim, ako hoćete da zaronite u pravo carstvo hibiskusa, pogledajte internet prezentaciju Međunarodnog udruženja hibiskusara, gde možete saznati sve moguće tajne ove neobične biljke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com