Obred nad obredima u Argentini je tango. To je unosna misao koja se pleše i za svoju dušu, ali se i na svakom koraku saplićete ne samo o ukrštene noge plesača već i o lončiće kojima oni sakupljaju priloge od prolaznika. Tango se igra i na ulici, i na privatnoj sedeljci, i po najraskošnijim salonima. Tako je to u Buenos Ajresu, u Argentini.
Naročito se igra u najstarijem delu grada, po imenu San Telmo. Spajajući lepo sa korisnim, tamo i dvojica vremešnih muškaraca igraju tango jedan s drugim, kao u vreme kada je tango i nastao, među muškarcima koji su se, čekajući u podužem redu na tetke iz uvoza, zajedno razgibavali na zvuke bandoneona. Bandoneon svojim izgledom podseća na harmoniku, ali je u stvari varijanta putnih orgulja koje su Nemci doneli za potrebe svojih bogosluženja. Ima tri mehura, a uprkos nemačkom poreklu, raspored nota na dugmićima ne sledi nikakvu logiku, već su tonovi raspoređeni kao da su se klikeri prosuli iz kutije u koju su potom brzo vraćeni. Iz istog razloga, dakle, zbog sopstvenog uživanja u tangu, ali i zbog mogućnosti pristojne zarade, na trgiću Dorego u San Telmu iz nedelje u nedelju igraju i dve požrtvovane šiparice.
Nedeljom se na trgu Dorego održavaju i sajmovi antikviteta. Tada na ulicu izlaze antikvari koji će vam ponuditi Evitine šeširiće, lustere od alabastera ili sifonsku bocu, samo ako ste kupac. Na ulicu će izaći žongleri, pelivani, prodavci lilihipa ili peruški, pa čak i devojka koja „razmenjuje sećanja“, kako joj piše na sendvič panou u kojem šeta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com