Slavuj je ptica vlažnih šuma i parkova. Najčešće se može naći oko potoka i reka obraslih gustom žbunastom vegetacijom, ali može živeti i na nadmorskoj visini od 700 metara.
Krajem marta i u aprilu slavuji poleću s juga i doleću u naše krajeve. Prvo se pojavljuju mužjaci, a zatim i ženke. Lete samo noću. Svaki slavuj vraća se na svoj lokalitet, često i u istu šumu. Mladi mužjaci drže se blizu starijih. Pesma slavuja je muzička pratnja pri sklapanju braka. Poznato je čak da mužjaci od silnog ljubavnog zanosa padaju mrtvi s grane na zemlju. Mesto odakle se čuje pesma zauzeto je i branjeno. Ponekad dolazi i do oštrih okršaja među mužjacima. Ženka pripada jačem ljubavniku, dok se slabiji povlači.
Oba supružnika grade gnezdo. Ono je najčešće smešteno u žbunju ili šipražju u blizini potoka ili izvora, vešto skriveno, tako da ga je teško pronaći. Građevinski materijal je od hrastovog lišća i raznih zeljastih biljaka. Najviše slavujevih gnezda nalazi se među stabljikama obične koprive, na sedam do deset centimetara iznad zemlje. Gnezdo se može naći i na niskom granju, građeno od hrastovih listova, i tada podseća na čašu. Unutrašnji sloj je od mahovine i suvog lišća.
Početkom maja ženka slavuja počinje da nosi jaja. Obično snese od četiri do šest jaja na kojima leže i mužjak i ženka. U stvari, mužjak odmenjuje ženku dok ona nekoliko sati, najčešće oko podne, traži hranu. Posle 12 do 15 dana legu se mladi, a roditelji ih hrane sve dok ne postanu sposobni za let.
Kao i druga bića, slavuj ima svoje neprijatelje, a to su na prvom mestu mačke, lisice i tvorovi. Samo kada je preplašen, odleteće na neko obližnje drvo i tamo ostati dok opasnost ne prođe, a kad se opet sve smiri, vraća se do svog gnezda i odmah počinje da peva. Pesma slavuja je velika škola. Nju mladi uče od dobrog majstora u okolini. Slavujeva pesma ori se iz nekog grma u kojem se nalazi i gnezdo, skromno i jednostavno, kao i sam slavuj. Tu on vešto skakuće i traži hranu – insekte, larve i njihova jaja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com