Kolma je mali gradić u Kaliforniji, a poseban je po tome što u njemu ima više mrtvih nego živih. Tačnije, 1700 živih stanovnika i čak 1,5 miliona mrtvih, zbog čega se Kolma još naziva i ‘grad tišine’.
Većina sahranjenih živela je i umrla u obližnjem San Francisku, ali kao i oni živi koji su se kasnije preselili u Kolmu, nisu mogli da podnesu troškove života u tom velegradu.
Tokom zlatne groznice, lovci na zlato, trgovci i migranti iz celog sveta sjatili su se u San Francisko u nadi da će tu pronaći bolji život. Međutim, sa sobom su doneli i različite bolesti, a u vrlo kratkom vremenu 27 gradskih groblja postalo je premalo za sve veći broj mrtvih. Lokalne vlasti 1902. godine donele su odluku kojom su zabranile nove sahrane, a kako su leševi predstavljali opasnost za zdravlje živih stanovnika odlučeno je da će biti pokopani u Kolmi, gradiću koga je 1892. osnovao nadbiskup Patrik Riordan.
Više od 150.000 tela sahranjeno je u Kolmi, a tokom cele svoje istorije gradić nikada nije imao više živih stanovnika od mrtvih. Kolma je tako postala poslednje počivalište mnogim istorijskim ličnostima – Vajatu Erpu, Levi Štrausu, Džou DiMađiju…
Danas u Kolmi postoji 17 gradskih groblja, a broj stanovnika pod zemljom i dalje raste velikom brzinom. U jednom danu u Kolmi se sahrani oko 75 mrtvaca.
Živim stanovnicima ne smeta što ih mrtvi nadmašuju. Smatraju da baš to Kolmu čini jedinstvenom, a često se šale na svoj način poručujući: „Dobar je osećaj još uvek biti među živima u Kolmi“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com