Kada je 1813. godine istraživač Piter Djurand pronašao konzervu u kojoj se može čuvati hrana, to je obradovalo ne samo mornare u britanskoj mornarici, kojima je ovaj izum bio namenjen, već i civilno stanovništvo. Konzerve su, međutim, izrađivane od čvrstog metala i bile su znatno teže od hrane koja je smeštana u njihovu unutrašnjost, pa je bilo prilično teško nositi u rancu više njih.
Još veći problem predstavljalo je otvaranje konzerve. Uz svaki proizvod stajala je i etiketa sa savetom kako ga otvoriti, a on je glasio otprilike ovako: „Uzmite čekić i dleto i pomoću njih napravite otvor na gornjem delu konzerve, pa izvadite namirnice.“ Ovaj jednostavni savet nije bilo tako lako sprovesti u delo, jer su čekić i dleto bili preveliki, a konzerva se prilikom svakog udara pomerala, pa je za gladne vojnike bila prava muka dokopati se hrane koja se nalazila iza čvrstog čelika.
Sve je postalo mnogo lakše posle 1860. godine, kada je otkriven tanji čelik, od koga su počele da se izrađuju konzerve. Ovoga puta čuvar hrane nije bio tako težak, čime je olakšano nošenje većeg broja konzervi prilikom putovanja ili u vojne svrhe.
Pronalazač Ezra Vorner došao je na ideju da napravi prvi otvarač za konzerve, jer je uvideo da nošenje ogromnog alata za uklanjanje poklopca na ovom proizvodu nije baš efikasno. Njegov otvarač podsećao je na veliko sečivo sa zaobljenim vrhom koji se praktično ubadao u konzervu, a zatim je pravljen krug na prednjem delu. Prvi otvarači nisu napuštali radnje, već su kupljene konzerve otvarane u njoj. Kako su posle toga kupljeni proizvod vlasnici nosili do svojih domova ostaje tajna.
Znatno jednostavniji otvarač pojavio se 1870. godine, a njegov izumitelj bio je Vilijam Liman. Ovaj otvarač bio je dosta manji od Vornerovog, a malo oštro sečivo koje se vrtelo na njegovom vrhu efikasno je prolazilo kroz tanak metal na gornjem delu konzerve. Ovaj otvarač prodavao se uz konzerve i od tada je ovaj način čuvanja namirnica postao izuzetno popularan. S vremenom su otvarači za konzerve usavršavani, a mnogi u svojim domovima i dalje imaju metalne nožiće koji su bili upakovani uz konzerve i pomoću kojih se lako dolazilo do hrane unutar ovog proizvoda. Tridesetih godina prošlog veka pojavio se i prvi električni otvarač za konzerve, čijom upotrebom se metalna površina uklanjala za svega nekoliko sekundi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com