Mrki medvedi u jesen stvaraju glavni deo sala, zaliha za zimski san, i povlače se u brloge, a ponovo se pojavljuju tek u proleće. Nekada se smatralo da postoje medvedi biljojedi i mesožderi, a u stvari, oni su svaštojedi; na sreću, jer do mesa nije tako lako doći i medved bi teško stvorio potrebne zalihe sala da nema biljne hrane, na primer: žira, bukvice, kestena i šumskih plodova.
Inače, medved je velika skitnica. Na jednom mestu se hrani, na drugom provodi dan, kroz treće mesto samo prolazi, na četvrtom mu je brlog. U potrazi za hranom zna da pređe velike udaljenosti, a još veće kada traži brlog. Obično su to stenovita područja, sa odgovarajućim šupljinama u kamenju, ali brlog može biti i veće šuplje drvo, klada, udubljenje u tlu, među korenjem stabala i slično.
Zavisno od dostupne hrane, uhranjenosti i vremenskih prilika, medvedi u jesen odlaze na spavanje. Pored medveda, mnoge druge životinje takođe padaju u zimski san: slepi miš, jež, puh, tekunica ili mrmot, ali njihov zimski san liči na obamrlost – tako je dubok da je gotovo sličan smrti. Temperatura tela spusti im se blizu nule, ritam srca, disanje i razmena materija svode se na najmanju meru.
Medvedov san je drugačiji. On se budi i kada buka nije suviše jaka. Međutim, ako izvor uznemiravanja ne iščezne, medved može i da promeni mesto spavanja. Salo koje je medved stekao u toku jeseni održava mu život cele zime. Bez obzira na to što se temperatura tela u vreme sna malo snizi, svi procesi razmene materija teku bez izmena. Oni su slični onima koji se odvijaju u čovekovom telu tokom potpunog gladovanja, ali u telu medveda se to odvija mnogo racionalnije, pa tako medved, kada se probudi u proleće, ima istu muskulaturu kao i u jesen i ne oseća glad još dve nedelje.
Iz zaliha sala pri raspadanju materija tokom zimskog sna izdvaja se samo toliko vode koliko organizam medveda gubi isparavanjem. Unutrašnji kružni tok belančevina je pet puta intenzivniji u vreme sna nego u normalnim uslovima. Produkt raspadanja belančevina pojavljuje se u vrlo malim količinama. Bubrezi medveda izlučuju svega nekoliko kapi mokraće, a ona se kroz ćelije mokraćnog mehura vraća u krv.
Svake godine medved prolazi kroz dve krajnosti: u jesen se prežderava, a zimi gladuje. Smatra se da su osobine ove životinje uslovljene posebnim hormonom koji u organizam dospeva iz hipotalamusa. Pokušaji njegovog izdvajanja iz žlezde i obmanjivanje medveda da spava leti nisu uspeli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com