Štapovi za hodanje stari su koliko i vreme. Za njih se znalo još u Tutankamonovo doba, što je i potvrđeno kada je otvoren njegov grob, u kome je pronađeno nekoliko komada. Ipak, prvi dizajnirani primerci pojavili su se tek 1650. godine, kada je počela i prava trka u materijalu od koga su rađeni, ili u izgledu gornjeg završetka. Bambusovinu je smenio metal, pa drvo sa primesom abonosa. Štapovi su bili ravni, rezbareni, gravirani, prošarani, zlatni, srebrni, posrebreni, od slonovače, tikovine, kedrovine ili mesinga – uglavnom, za svačiji ukus i džep. Doktori su nosili svoje štapove, činovnici svoje, a po njima se moglo utvrditi i ko pripada kojoj masonskoj loži.
Raspoznavali su se i po drškama – ravnim, zaobljenim, okruglim i četvrtastim, od običnog ili plemenitog metala, sa dragim kamenjem ili bez njega, jednostavnih linija ili pravih malih remek-dela. Mašta je išla dotle da su završeci jedno vreme rađeni po sistemu otvorenih drški u kojima su držani najrazličitiji predmeti – od tajnog oružja u vidu bodeža, pa do flaute, otvarača za flaše, pribora za nokte, kutije za cigarete, kockica za igranje ili kompleta za ručavanje ili šivenje, pa i za ulepšavanje.
Poznata londonska galerija „Kristi“ izložila je nedavno i jednu neobičnu kolekciju štapova, među kojima je i neverovatni primerak – toledo, prepoznatljiv po svojim ukrasima od zlata; njegova cena kreće se od 600 do 1.000 funti. Među bisere u svetu štapova ubrajaju se još i ruski srebrni štap iz 1890. godine sa emajliranom povijenom drškom, ali i drugi primerak iz 1780. godine, koji je prošaran stilskim slikama i čiji se vrh otvara. Za najvredniji i najskuplji primerak smatra se štap koji potiče iz 1880. godine, a napravljen je tako da na kraju ima kristalnu dršku ukrašenu zlatnim trakama i optočenu dijamantima. Ovaj primerak procenjuje se na 3.300 funti.
Štapovi za hodanje davno su izašli iz mode. Nekada su važili za modni detalj, statusni simbol i znak prepoznavanja. Sada samo poneka izložba ili aukcija mogu da nas podsete na vreme kada se bez njih nije ni mogao zamisliti izlazak iz kuće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com