Njujorški student Dejian Zeng šest nedelja proveo je u fabrici Pegatron u Šangaju sastavljajući popularne iPhone modele.
Imao je 12-časovno radno vreme, a sovu je delio sa još sedam ljudi, piše Business Insider. – Celo vreme sam, 12 sati dnevno, radio isti posao. Bio sam zadužen za zavijanje vijka koji “drži“ zvučnik sa zadnje strane mobilnog telefona – kazao je Zeng i dodao kako mu je radno vreme počinjalo u 7.30 sati. – Potom bismo 12 sati proveli u fabrici, ali imali smo sat i po pauze – objasnio je Zeng i dodao kako je posao strašno zamoran jer se celo vreme radi ista radnja. Mesečna plata bila mu je 3110 yuana, odnosno oko 415 evra, a radio je šest dana u nedelji, nedelja je bila slobodna.
– U celom kompleksu, u kom je bilo sedam fabrika, radilo je oko 70 hiljada radnika – ispričao je i dodao kako je morao da nosi uniformu. Većina radnika nije imala iPhone, nego su koristili jeftinije kineske pametne telefone. Po dolasku su morali da „provuku“ svoju identifikacionu karticu i prođu prepoznavanje lica kako bi im se otvorila vrata. Tada bi usledio i pregled na detektoru metala.
– Tako je bilo u vreme kada sam radio na iPhone 6s. Kada sam prebačen u pogon gde se proizvodio iPhone7, sigurnosne mere su se pojačale. I na 4. spratu bih morao ponovo da provučem karticu i prođem kroz još jedan detektor metala – rekao je Zeng. – Ono što me posebno šokiralo je ponašanje poslovođa. Vikanje na radnike je svakodnevno – ispričao je Zeng i dodao kako se samoubistva radnika sprečavaju tako što su postavljene mreže na stubovima, a na prozorima se nalaze rešetke.
Živeo je u sobi izvan kompleksa i svakog dana je 10 minuta autobusom putovao na posao. U sobi je bilo osam ljudi, a posebno mu se nije svidela činjenica što je za 200 ljudi na spratu bilo samo jedno kupatilo u kome su se svi tuširali. – Radnici uglavnom rade dve stvari: ili u svojim sobama gledaju filmove ili u internetskom kafiću igraju igrice – rekao je Zeng i dodao kako je jeo u menzama koje su se nalazile u kompleksu fabrike. Muškarci od 18 do 30 godina bili su većina radnika koje je vidio. Vikendom uglavnom odlaze u veliki tržni centar na ručak i druženje uz pivo.
– U sobama nije dopušten alkohol ni pušenje. Ne smete ni da uđete ako ste pijani jer su znale da izbiju tuče zbog toga – rekao je Zeng i dodao kako je u fabrici velika „fluktuacija“ ljudi i da neki radnici odlaze već nakon dve nedelje ili mesec dana.
– Mislim da nisu ponosni na posao koji rade, već ga smatraju načinom da zarade – zaključio je Zeng.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com