Jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najuticajnijih slikara na svetu, Vinsent van Gog, umro je 29. jula 1890. godine, dva dana pošto je pokušao da izvrši samoubistvo.
Jedan od najvećih slikara postimpresionizma i začetnik kolorističkog ekspresionizma, rođen je 30. marta 1853. godine u holandskom Zundertu.
Van Gog je i decenijama posle svoje smrti jedna od najuticajnijih figura u umetnosti.
Hiljade njegovih slika i crteža i danas se kopiraju, a njegov stil i dalje služi kao inspiracija mnogim mladim umetnicima.
Van Gog je za svog života prodao samo jednu sliku, a njegova najbolja dela nastala su tokom manje od tri godine i to pred kraj života. Specifična su po strastvenim pokretima kičice, intenzivnim bojama kao i po kretanju linije i forme.
U desetogodišnjoj karijeri Van Gog je stvorio oko 900 dela. Njegov neponovljivi spoj forme i sadržaja je moćan, dramatičan, lirski ritmičan, maštovit i emotivan, a za samog umetnika je predstavljao način da objasni svoju borbu protiv ludila i razumevanje duhovne suštine, čoveka i prirode.
Osim što je bio veliki umetnik, Van Gog je ostao poznat i po svojoj ekscentričnosti i ćudljivoj naravi što je demonstrirao kada je u napadu besa i ljubomore sam sebi odsekao ušnu resicu.
Odrastao je uz majku, oca sveštenika, tri sestre i dva brata. Van Gogovi su bili najveća porodica trgovaca umetničkim delima, i zahvaljujući stricu, Vinsent je sa 22 godine postao trgovac reprodukcijama u Londonu.
Ovaj slabo plaćeni posao je napustio nakon čega je neko vreme radio kao učitelj i tada se okušao u slikarstvu radeći socijalne teme – radnike u rudniku i njihove porodice.
Početkom 1886. godine odlazi u Pariz gde upoznaje Anrija de Tuluz-Lotreka, Pola Gogena i Pola Sezana. Iako u Parizu niko nije želeo njegove slike, pronašao je snage i veru u sebe da nastavi da slika.
Intenzivno je koristio crvenu i zelenu boju i povodom svoje slike Kafana noću piše svom bratu Teu u Parizu: „Soba je krvavocrvena i tamnožuta, u sredini je zeleni bilijar i četiri svetiljke limunove boje, koje bacaju narandžastozelenu svetlost. Svuda se bore najrazličitije zelene i crvene boje: u sitnim likovima protuva koje spavaju, u praznoj i žalosnoj sobi… Pokušao sam da crvenim i zelenim izrazim strašne strasti ljudske duše.“
Iz Pariza odlazi u Arl, na sunčani jug Francuske, gde je našao nadahnuće za svoja dela, a tu mu se u jednom momentu pridružuje i Pol Gogen pre odlaska na Južna mora.
Zbog duboke depresije 1889. godine na vlastiti zahtev je primljen u psihijatrijsku bolnicu u San Remi, a onda se preselio u sličnu instituciju u Over-sir-Oaz. Tamo je preminuo 29. jula 1890. u 38. godini, dva dana nakon što je – kako se veruje – sam sebi naneo ranu iz pištolja ili puške, mada oružje nikada nije pronađeno.
Van Gogova dela danas su među najskupljim na svetu i mogu ih priuštiti samo najbogatiji, s obzirom na to da se slike, koje nije mogao da proda za života, sada vrednuju milionima dolara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com