Za dobar san potreban je i dobar krevet, a njih u moderno doba na tržištu ima na pretek. Ipak, briga o spavanju nije odlika savremenog sveta; o tome su vodili računa i pre više hiljada godina. Prema nekim podacima, prva preteča kreveta nastala je u doba neolita, pre više od 10.000 godina.
Egipatski faraoni su oko 3.400 godine pre naše ere otkrili prednosti spavanja na podlozi uzdignutoj od zemlje. Čuveni Tutankamon imao je krevet napravljen od slonovače i zlata, a njegov primer sledili su i drugi bogataši. Oni siromašni pravili su postelju od listova i stabla palmi. Neki su razapinjali konopac između drvenog rama na koji su zatim stavljali dušeke od trava i drugih biljaka.
U vreme Rimskog carstva imućni su se gotovo utrkivali u stvaranju što luksuznijih i bogatijih postelja. Nije se štedelo na materijalu, drvo je često zamenjivano zlatom, srebrom i bronzom, a okvir kreveta ukrašavan je dragim kamenjem. U doba Rimljana krevet dobija i baldahin s kojeg su visili prekrivači. Dušek na krevetu najčešće je punjen perjem, senom ili vunom, a cilj je bio da postelja bude što mekša.
U vekovima koji su usledili više klase društva u mnogim zemljama polagale su punu pažnju udobnosti pri spavanju. Kraj Luj XIV bio je poznat kao veliki ljubitelj udobne postelje. U 16. i 17. veku pravljeni su kreveti od drveta i metala, dok su dušeci na njima punjeni ljuskom graška ili slamom, a zatim su prekrivani vunom i svilom. Krajem 18. veka u modi su bili teški gvozdeni ramovi kreveta i dušeci punjeni pamučnim materijalom.
Prvi krevet s metalnim oprugama patentiran je 1865. godine, a u decenijama koje su usledile mnogobrojni pronalazači nastojali su da usavrše taj izum. Preteču vodenog kreveta napravili su stari Rimljani, ali prva prava vodena postelja predstavljena je 1960. godine. Dve decenije kasnije na tržištu se pojavio i prvi vazdušni krevet, a u poslednje tri decenije proizvođači nameštaja se gotovo utrkuju u usavršavanju onoga što je najvažnije za miran i prijatan san.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com