Donesite mi komad mesa između dva parčeta hleba! Ove reči izgovorio je Džon Montagju (1718-1792), četvrti erl od Sandwich-a (bio je prvi lord Ministarstva ratne mornarice Engleske), za vreme jedne od maratonskih kockarskih partija u nekom od londonskih klubova, ne prekidajući partiju. Takva kombinacija hleba i mesa 1762. godine postaje poznata kao sendvič.
Engleski sendviči su obično jednostavni. Prave se od dva vrlo tanka parčeta belog ili crnog hleba, sa nešto nadeva između njih. Za sendviče se upotrebljava bajati hleb, najbolje jučerašnji, ali ne sme biti osušen; tajna je u tome da se takav hleb lako i lepo seče. Englezi obično uzimaju četvrtast hleb, koji se seče vrlo tanko, skoro da parčad budu providna, a kora se sa sve četiri strane saseče i odbaci. Obe kriške premažu se sa nešto putera razmućenog sa pavlakom, pa se posle na donju krišku stavi tanak režanj paradajza ili krastavca, banane, pilećeg pečenja, sitno seckane šunke, jaja, sira i tako dalje. Odozgo se stavi drugo parče hleba, pa se ceo sendvič preseče ukoso napola. Ako ima više vrsta sendviča, obično se svaka vrsta poređa na zasebnu gomilu, a odozgo se zabode mala ukusno načinjena etiketa na kojoj je označena vrsta sendviča.
Sendvič današnjice pruža nam jednostavan, a opet potpun obrok uz razumnu cenu. Služi se uz hladno pivo ili topao čaj. Isečen hleb može se mazati puterom, samim ili uz dodatak začina, raznim drugim premazima, a šta ćete stavljati u njih – zavisi samo od vaše maštovitosti. Sendviči svojim izgledom ne zadovoljavaju samo ukus već i oči.
Idealni su kada ste u žurbi, ali i za prijatne trenutke sa prijateljima. Za razliku od nekadašnjih, tradicionalnih, danas se prave jako mali sendviči – praktično u veličini jednog zalogaja. Ovih malih uživanja sigurno se niko neće odreći. Ovde važi deviza – mali, ali opasni!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com