Osobe koje vode računa o svom zdravlju kažu da je veoma važno otići u krevet pre ponoći i spavati osam sati. Oni drugi, što vampirišu do sitnih sati, tvrde da će nedostatak sna već nekako da se nadoknadi. Velike spavalice uvek se brane time da provodeći sate i sate u snu najbolje odmaraju dušu i telo. Ko je u pravu?
Teško je dati pravi odgovor, jer se ni stručnjaci koji proučavaju uticaj sna na ljudski organizam ne slažu u tome koliko čovek treba da spava. Iako se kao prava mera navodi sedam i po sati sna, neki tvrde da je i to malo. Drugi su opet tvrdili da od dugog spavanja organizam neće biti zadovoljniji. Telo će nam reći hvala samo ukoliko u poslepodnevnim časovima dremnemo dvadesetak minuta, ne više. Pretvorimo li dnevno spavanje u višesatno, upašćemo u zamku da se probudimo umorniji nego što smo legli.
Onome ko spava mnogo toga može da smeta, na primer, suviše svetla ili preterano zagrejana soba, buka koja dopire do prostorije u kojoj se nalazi krevet, nemirna osoba sa kojom deli postelju… Postoje i neka pravila koja nasleđujemo, shodno delu sveta u kome smo rođeni i odrasli. Mediteranci uglavnom poštuju sijestu – spavanje posle ručka, dok se Eskimi rukovode svetlom, pa tako zimi spavaju deset, a leti šest sati.
Zašto se između mlađe i starije generacije večito vode svađe oko spavanja? Pošto je ljudima koji zalaze u godine potrebno uglavnom manje sna, oni nikako ne mogu da shvate svoju decu, još manje unuke koji se teško rastaju od kreveta. Kao da zaboravljaju da je tek rođenim bebama neophodno do 20 sati sna, petogodišnjacima – 11, desetogodišnjacima – između devet i deset, a tinejdžerima skoro devet sati. Kako se nižu godine, pa kada se dodaju teškoće koje one donose, spavanje se skraćuje. Odrasli još nešto neće da razumeju – kad su umorni od briga i obaveza, žale se da su neispavani. U takvim prilikama san ne može da ih izleči, već moraju da reše neke druge stvari u svom životu.
Iako se i dalje ne zna idealna mera sna niti koliko je vreme potrebno ljudskom mozgu da bi se odmorio i osvežio tokom spavanja, jedno je izvesno. Ako sebe duže lišavate sna, bićete toliko izmoždeni da ćete početi i da halucinirate. Ukoliko preterate, bićete umorniji nego kada ste legli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com