Međuzvezdani prostor nikada više nećemo gledati na isti način zahvaljujući rezultatima novog istraživanja Univerziteta u Novom Južnom Velsu i turskog Univerziteta Ege, koje je potvrdilo postojanje velike količine materije u onome za šta se pretpostavljalo da je prazan prostor između zvezda.
Po svemu sudeći, taj prostor je ispunjen velikom količinom elektromagnetne radijacije i ogromnim oblacima masne materije.
Međuzvezdani prostor sadrži dovoljno masnih i toksičnih molekula ugljenika, da bi oni uskoro mogli da počnu da se talože na svemirskim letelicama budućnosti, tvrdi koautor studije, profesor hemije na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju Tim Šmit.
Australijsko-turski tim naučnika je otkrio oko deset milijardi triliona triliona tona svemirske masnoće.
„Otkrili smo i međuzvezdanu prašinu koja sadrži mast, pepeo i silikate (slično pesku). Razlog zbog koga kosmička masnoća nije stigla do našeg Sunčevog sistema su solarni vetrovi, koje stvara Sunce“, navode naučnici.
Šmit i njegove kolege su „u laboratorijskim uslovima rekreirali proces stvaranja masnih ugljenikovih jedinjenja u blizini ugljeničnih zvezda“, piše Gardijan.
Nakon toga su, pomoću spektroskopa, posmatrali kako se materija ponaša pod različitim vrstama svetla.
Podaci koje su prikupili omogućili su im da uz rezultate dosadašnjih astronomskih posmatranja procene koliko je tačno materijala nastalo u velikom prostoru između zvezda, nakon čega su zaključili da masna materija čini četvrtinu, odnosno skoro polovinu ukupnog ugljenika u našoj galaksiji.
Velika količina međuzvezdane masnoće dokaz je prisustva osnovnih uslova za nastanak života, pre svega zbog toga što su materije u međuzvezdanom prostoru sastavni deo novih planeta i zvezda.
To znači da ćemo u budućnosti moći da, merenjem procenta ugljenika, otkrijemo koliko će se organskih materija oblikovati u Sunčevim sistemima koji su od njih nastali, piše Gardijan, prenosi Sputnjik.
„Ugljenik nastaje unutar samih zvezda, prolazi kroz međuzvezdani prostor i upija se u nove planetarne sisteme gde se konačno oblikuje u život. Reč je o velikoj priči — možda najvećoj priči ikad ispričanoj“, zaključio je Šmit.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com