Zna se da je kopriva veoma zdrava i hranljiva. Njeno latinsko ime je Urtica urens.
Kopriva daje veliku količinu jestive mase i pravi je rudnik vitamina. To je višegodišnja samonikla biljka koja raste na zapuštenim neobrađenim mestima, po dvorištima, oko plotova, pored puteva i tako dalje. Javlja se i u nizijskim i u planinskim predelima, a široko je rasprostranjena i u našoj zemlji.
Kopriva se sa pravom može svrstati u lisnato povrće koje na trpezi predstavlja pravi lek. Obiluje najraznovrsnijim mineralnim materijama, vitaminima i biljnim hormonima; zbog toga se smatra prirodnim polivitaminskim koncentratom. U svim knjigama o lekovitom bilju neizostavno se nalazi i kopriva. Međutim, ova biljka se ne nalazi u dovoljnoj meri i na našim trpezama.
Jela od koprive se naročito preporučuju malokrvnim osobama, za oporavak posle preležanih bolesti i u ishrani siromašnoj vitaminima. Najbolji za upotrebu i pripremanje su nežni i mladi vrhovi stabljike, i to ako su sveži. Za zimsku upotrebu mogu da posluže i sušeni i na tamnom mestu sačuvani suvi listovi koprive.
Uz malo kulinarske veštine od koprive se mogu dobiti zdrava i jeftina jela; uz to, ova jela su i jako ukusna. Nadaleko je poznata čorba od koprive. Spravlja se kao i svaka druga čorba – uz pomoć crnog luka, brašna, goveđih kostiju, začina, jaja, kiselog mleka, a nezaobilazni dodaci, pored kopriva, naravno, jesu i kajmak i malo slanine. Za ljubitelje pirea je pire od koprive. Tu dolaze crni i beli luk, brašno, maslac, začini, mleko, koprive i kajmak. Preporučuju se i šnicle od kopriva. U ovom receptu upotrebljavaju se samo listovi koprive. Pored toga, koriste se i pirinač, crni i beli luk, jaja, ulje, začini, peršun i prezle. Kada sve to pripremite, imaćete pravu energetsku i vitaminsku bombu na svojoj trpezi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com