Ribe nemaju vrat jer bi im bilo teško da plivaju brzo s vratom koji bi ih vodio napred-nazad kroz vodu. Sve životinje koje se klasifikuju kaoribe ne mogu da imaju vrat, a od momenta kada je stvorenje nalik ribi razvilo vrat, postalo je klasifikovano kao drugi tip životinje.
Prva životinja nalik ribi koja je razvila vrat bila je Tiktaalik roseae, stvorenje (delom riba, delom tetrapod) koje je živelo pre 375 miliona godina, tokom devonskog perioda.
Umesto vrata, ribe imaju niz kostiju koje povezuju lobanju sa ramenim pojasom, a koji se dalje vezuje za rebra, kaže Ted Dešler, kustos paleontologije na Akademiji prirodnih nauka, u okviru Univerziteta Dreksel u Filadelfiji.
„Rameni pojas su ti koštani elementi, poput ključne kosti i lopatice, koji podržavaju peraja ili udove“, objašnjava Dešler.
Neke od riba vremenom su počele da menjaju oblik. Sarkopterigije, koje uključuju i drevnu grupu celakantiformes, vremenom su izgubile neke od tih kostiju koje su povezivale ramena s lobanjom.
Naučnici su posmatrali T.roseaedugačku 2.7 metra, koja je kompletno izgubila kosti koje su povezivale lobanju s ramenim pojasom i umesto toga razvile vrat,koji joj je verovatno pomogao da lovi u plićaku.
„Vrat joj omogućava da pomera glavu nezavisno od tela što je sjajno za ribe u plićaku ili močvarnim područjima gde je potrebno da brzo okrenu glavu i zgrabe plen ili udahnu vazduh“, kaže Dešler.
U suprotnom, bez vrata, ribe moraju da pomeraju celo telo kako bi glavu usmerile ka određenom pravcu, prenosi National Geographic Srbija.
„Ideja o dugačkom i fleksibilnom vratu nije sjajna ako idete kroz vodu, jer se glava baca u stranu pod pritiskom. Bolje je nemati vrat i biti brz poput torpeda i plivati napred“, završava Dešler.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com