Obično kada sednemo u gradski prevoz, ne obraćamo pažnju na dekoraciju sedišta, samo nam je bitno da je čisto. Ipak, verovatno ste primetili da su u mnogim autobusima šarena sedišta. To nije slučajnost! Ako u svojem domu imate presvlake od tkanine, poput onih za kauč ili trpezarijske stolice, pokušajte da udarite po njima. Ovaj neobičan eksperiment ubrzo će se pretvoriti u poduhvat čišćenja, zbog oblaka prašine koji će se pojaviti u prostoriji.
Sva ta prašina nastaje od samo nekoliko ljudi koji svakodnevno koriste taj nameštaj. S druge strane, na sedištima u autobusu dnevno sedi stotine putnika pa možemo samo zamisliti, vodeći se gore opisanim eksperimentom, koliko bi prašine izašlo iz tih presvlaka. Kako bi se proces čišćenja autobusa minimizirao i olakšao, usvojeno je efikasno rešenje.
Iako estetski neprivlačni i neobični, prepoznatljivi uzorci sedišta u autobusima osmišljeni su kako bi ta šarena sedišta izgledala čista i neistrošena. Tajna leži u vrsti materijala koji se koristi za njihove presvlake.
Posebna tkanina
Na prvi pogled ne čini se da se puno razmišlja o odabiru tekstila za presvlake u javnom prevozu. Međutim, to nije slučaj.
Presvlake javnog prevoza moraju da budu multifunkcionalne. Iako im estetika nije jača strana, postoje brojne prednosti ove posebne tkanine – na primer, ona sprečava širenje požara! Ova tkanina zamišljena je kao prozračna tkanina koja putnicima omogućuje relativno lako putovanje s obzirom na temperaturu vazduha. U isto vreme, materijal bi trebalo da bude dovoljno izdržljiv da izgleda maksimalno očuvano što duže vremena, bez obzira na to koliko se ili kako koristi.
Iako su se u prošlosti koristili materijali kao što su drvo i veštačka koža, vremenom je postalo jasno da ovakva rešenja nisu održiva, ali ni udobna. Pa tako vozovi za kratke relacije, metroi i podzemne železnice i dalje imaju sedišta izrađena od tvrdog polikarbonata, pa čak i nerđajućeg čelika, za izradu sedišta.
Moket, ili tepih na francuskom, materijal je za koji se prvi odlučio londonski transportni sistem. On je mešavina poliestera (85%) i najlona (15%), a način na koji su niti ovoga materijala tkane daju mu plišanu, baršunastu teksturu. Takođe, u poređenjus tradicionalnim tkaninama, moket nudi mnoge prednosti:
– Jeftini su za proizvodnju i izuzetno izdržljivi, što ih čini najekonomičnijim izborom tkanine za korišćenje u javnom prevozu.
– Baršunasto tkanje obezbeđuje da se prljavština ili prašina nakupljaju duboko unutar tkanine, bez vidljivih mrlja.
– U poređenju s kožom i vinilom, moket je uopšteno prozračan materijal. To uveliko smanjuje nelagodu na mestima gde koža dolazi u direktan kontakt s tkaninom.
– Tkanina je specifična u interakciji vatrom i vodom. Otporna je na vatru, što pomaže u sigurnosti od požara. Istovremeno, u kontaktu s vodom ne ostaje dugo natopljena jer voda ostaje na krajnjoj spoljnoj površini vlakana i raspršuje se na većoj površini, čime se brže suši.
Neke od smernica za dizajn autobusnih sedišta:
– Dizajn ne bi trebalo da sadrži velike mrlje jedne boje.
– Trebalo bi da se koriste dublje nijanse, poput plave, žute i kestenjaste
– Monotoniju treba razbiti korišćenjem raznih oblika i uzoraka.
– Uzorak odabran za jednu kvadratnu jedinicu treba ponoviti preko cele serije te tkanine.
Način na koji se stvaraju uzorci na sedištima u javnom prevozu jednak je onome za izradu kamuflažnih materijala za vojnu primenu koji se generišu pomoću složenih algoritama, a pomažu vojnicima da se stapaju s okolinom, piše Novosti Magazin.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com