Pomeranje vremena za vikend nekima će poremetiti uobičajeni životni ritam, i još jedna promena mogla bi kod nekih da izazove privikavanje koje ne traje kratko.
U noći između subote i nedelje u 03.00 sata počinje „zimsko“ računanje vremena pa će se sat vratiti 60 minuta unazad i tako ćemo tu noć sat vremena duže i spavati. Spavaćemo duže, ali ćemo se vraćati kući po mraku. Jer mrak će pasti već oko 17.00 sati pa uživanja u popodnevnim kafama posle radnog vremena i šetnjama neće dugo trajati.
I danas mnogi ne znaju zašto postoji letnje i zimsko računanje vremena, a osim toga ne vide ni smisao. Krivac – Bendžamin Frenklin. Navodno je njemu prvo pala na pamet ideja intervencije na računanje vremena u vidu uvođenja „letnjeg vremena“, a čijoj se osnovi nalazi pragmatična potreba da se produži svetli deo dana tokom večernjih sati, naravno na štetu jutarnjih, i tako se uštedi električna energija. I dok je iz perspektive 18. veka ta ideja imala priličnog smisla, kroz značajne uštede posla pčelama radilicama (oko hiljadu tona voska za sveće), poljoprivrednicima i kitolovcima (ulja za uljane lampe), pa i u doba rane elektrifikacije – u novije doba pojavili su se ozbiljni prigovori da je upravo s energetskog stanovišta, stvar postala kontraproduktivna.
Nisu ljudi jedini kojima je potrebno vreme da se priviknu na novi način računanja vremena, već ono stvara probleme i životinjama. Navodno i kravama treba nekoliko nedelja prilagođavanja da bi povratile mlečnost od pre promene.
Argument da radnik ima sat vremena duže efektivnog sunčevog svetla posle povratka s posla za svakodnevne čovekove potrebe nije dobar i za njega postoji i jednostavan odgovor. A zašto se ne bi počelo raditi sat ranije?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com