Nema čoveka koji bar jednom nije osetio da mu „igra“ oko. Oni, koji su to iskusili, makar i nekoliko puta, uglavnom nisu zbog toga zabrinuti. Ljude, čije oči znaju često da „zaigraju“, i te kako, međutim, interesuje zašto im se to dešava.
Uzroci nastanka ove pojave su brojni, usled naprezanja, dugotrajnog rada, premora, može da „igra“ oko, ali i očni kapak. Kod nervoznijih ljudi, ali i onih smirenih, ako su zbog nečega napeti i pod stresom, ovaj simptom je intenzivniji i traje duže nego inače.
Kad smo napeti, ili nam se dogodilo nešto neprijatno, „igranje“ oka se pojačava.
U pitanju je, u stvari, više neurološki, nego oftalmološki problem. Na smirivanje titranja oka i očnog kapka, zbog toga, najefikasnije utiču sedativi, to jest, lekovi za smirenje.
Ove simptome možemo da trpimo i kao posledicu pojačanog fizičkog naprezanja, ali veoma retko. Pojava je prevashodno psihičke prirode.
Obično pogađa donji ili gornji kapak, a trajanje može da varira, pa nekada traje i danima, nedeljama, pa čak i mesecima.
To je sasvim uobičajeno stanje i više predstavlja opterećenje, nego što ima bilo kakve posledice. U većini slučajeva je pokazatelj manjih zdravstvenih problema:
Umor: najverovatnije vam nedostaje sna.
Stres: pokušajte sa tehnikama opuštanja, jogom ili meditacijom.
Kofein: možda bi trebalo da smanjite količinu kafe koju pijete.
Iritacija oka: ako ste nedavno imali problem sa iritacijom oka, nije čudno da vam se ovo dešava.
Pušenje: možda je vreme da ostavite cigarete.
Pored konstantnog grčenja može se javiti i zamagljen vid ili osetljivost na jako svetlo. U svakom slučaju, ne brinite, „igranje“oka vam ne može oštetiti vid.
U veoma retkim slučajevima poigravanje oka može biti znak ozbiljnijeg zdravstvenog stanja poput problema sa nervima lica (Touretov sindrom), paralize nerva, tikova ili zaraljenja očnog kapka. Međutim, u ovim slučajevima se grčevi dešavaju učestalije i obično pogađaju oba oka.
Postoje i nevoljni pokreti očiju, takozvani nistagmus, ali to je već nešto sasvim drugo. To su urođeni pokreti, kad se oba oka kreću levo-desno, ili rotiraju. To nema nikakve veze ni sa fizičkim, ni sa psihičkim stanjem u kome se čovek nalazi. Sa „igranjem“ oka o kome govorimo, nemaju veze ni tikovi, kakvo je, recimo, češće treptanje. Uzroci i tretiranje takvih smetnji, sasvim su drugačiji.
HORMON STRESA
Jedan kapak ili tanani mišići u spoljašnjim uglovima oka počinju da vam trepere, a ponekad osećate i blagi svrab. Reč je o fascikulaciji – finim, brzim treperavim drhtajima snopova mišićnih vlakana. Značajnu ulogu u ovoj pojavi igra i hormon stresa adrenalin, koji nadražuje male mišiće, što se najsnažnije oseća ispod kože. Razlog su često neispavanost i preveliki stres u svakodnevnom životu. Šta preduzeti? Stručnjaci kažu – potrebno vam je više mira. Priuštite sebi češće pauze, spavajte najmanje sedam sati dnevno. Više šetajte, najbolje uveče. To će vas opustiti i sprečiti lučenje hormona stresa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com