Retko je to druženje ili proslava koja može da prođe bez čuvenog „živeli“ i kucanja čašama.
Ova česta radnja ima priču koja seže daleko u prošlost i interesantne legende.
Legenda o kucanju čašama
Jedna od legendi kažu da su se u srednjem veku ljudi kucali čašama kako bi isterali demone. Priča se vezuje sa crkvenim zvonima za čiji zvuk se verovalo da tera sve mračne sile.
Na srednjevekovnim dvorovima u Evropi, neprijatelji su se „uklanjali“ sipanjem otrova u vino. Nakon što se za ovu „tajnu“ pročulo, da bi pridobili poverenje gostiju, domaćin na velikim gozbama snažno su sudarali svoje čaše sa čašama gostiju ne bi li im se pića izmešala, a gosti bili sigurni da se u njihovim vinima ne krije otrov. Otuda i običaj da domaćin uvek prvi proba vino pre nego ga ponudi gostu.
U staroj Grčkoj, zvuk je takođe imao bitnu ulogu u ispijanju vina, ali zato što su Grci verovali da vino donosi lepotu za sva čula, pa se pored ukusa, boje i mirisa, kucanjem čaša stvarao ugođaj i za uši.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com