U mnogim azijskim zemljama ne koristi se toaletni papir. U Indoneziji, Tajlandu, Indiji i na Filipinima u kupatilima se obično nalaze široke plastične posude. U Japanu neki imaju poseban WC sa sedištem za čišćenje pa šolja služi i kao zamena za bide.
Postoji nekoliko razloga zašto je to tako, a oni nisu samo kulturološki, već i zdravstveni.
Prvo, u mnogim azijskim zemljama kanalizacioni i sistemi za vodosnabdevanje nisu dobri kao na Zapadu. Zbog sanitarnih problema ne preporučuje se ubacivanje toalet papira u WC šolju. Zato tamošnji ljudi imaju pored WC-a posudu s vodom ili bide. Takođe, ako papir i imaju u kupatilu, najčešće ga je potrebno ubaciti u kantu pored šolje.
Azijati znaju da je toalet papir ponekad pretvrd i da može da iziritira područje koje se briše, naročito kod osoba koje imaju hemoroide. Korišćenje vode zato je nežnije i moglo bi da bude korisno za ublažavanje pritiska u perianalnom području.
Takođe, loše navike brisanja toalet papirom mogu dovesti do širenja bakterija. Štaviše, brisanje ka napred kod žena može povećati rizik od prenosa bakterija u mokraćnu cev. Korišćenjem alternativa poput bidea ili vlažnih maramica moguće je izbeći ove probleme.
Navika korišćenja vode za ispiranje nakon obavljanje nužde smatra se boljom od toalet papira koji ne može temeljno da ukloni fekalne materije i samo brisanje stoga nije uvek dovoljno.
Na kraju, prema stručnim analizama, samo u SAD-u se godišnje potroši oko 36.5 milijardi rolni toalet papira. To nije ekološki prihvatljivo jer zahteva seču stabala i trošenje ogromne količine vode, energije i materijala za pakovanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com