Dugogodišnja ljubavnica francuskog kralja Henrika, Dajana de Poitijers bila je toliko neodoljiva svom ljubavniku da nije bilo toga što joj je odbio ili uskratio. Sve njene želje je ispunjavao bez pogovora, a iako je bio oženjen zloglasnom Katarinom de Medici koju istoričari nazivaju „Đavolja kraljica“, najviše vremena je provodio sa svojom miljenicom.
Suprugu je stalno ostavljao trudnu, pa je tako imao izgovor da što manje bude sa njom a što više sa Dajanom, ženom kojoj je obećao kada se ženio da će ona uvek biti vladarka njegovog srca.
#CeJourLa naissait Henri II le 31 mars 1519, au château de @StGermainLaye. Il y revenait souvent avec Cath. de Médicis et Diane de Poitiers. pic.twitter.com/mXhHDgCpzo
— Musée d'Archéologie nationale (MAN) (@Archeonationale) March 31, 2017
Dajana je bila mudra žena i znala da njen ljubavnik kao kralj mora da ispunjava svoje obaveze prema supruzi, pa ga je ona sama slala da posećuje njene odaje. Smatrala je da kralj mora da osigura naslednika francuske krune i da mora da ima što više zakonitih potomaka. Ljubavnica koja je bila od njega 20 godina starija nije se bojala da će joj on biti neveran. Znala je da joj je apsolutno odan i zavisan od nje. Znala je da njegovo srce pripada njoj, a on joj je na sve moguće načine to i pokazivao.
Dajana je bila lepa i vrlo obrazovana žena koja je bila vrhunski edukovana u svim stvarima koje su se u 16. veku smatrale važnim. Bila je izvrsna muzičarka, divno je plesala, govorila je nekoliko jezika, plenila je svojim intelektom i lepim manirima. Takođe volela je sport, a najviše od svega lov. Udala se sa samo 15 godina za 40 godina starijeg plemića. Ostala je udovica sa 32 godine, a godinama je služila kao dvorska dama na francuskom dvoru. Kada je započela vezu sa Henrikom imala je 35 godina. On je imao tek 15 i po.
Isprepleteno slovo ‘H’ i ‘D’ bio je simbol njihove ljubavi. Taj znak bio je utkan u mnoge građevine koje su su se u to vreme gradile. Henrik je znao i službena pisma i dokumente da potpisuje sa „HenriDajana“.
Koliko je Dajana bila uticajna govori i činjenica da, kada bi francuska kraljevska porodica dobijala poklone od plemića ili drugih evropskih kraljevskih porodica, i Dajana bi bila izdašno darivana. Savremenici tvrde da je bila vrlo lepa sa neobično belim licem i da joj nije trebala šminka kako bi izgledala sveže. Navodno je izgledala kao 30-godišnjakinja i kada je bila dvadeset godina starija. Njena lepota je ostala zabeležena na mnogim slikama i skulpturama. Bila je takođe poznata po svojoj fizičkoj odličnoj kondiciji tako da su prema njenom telu vajari izrađivali statue Dijane, antičke boginje lova.
@EditionsPerrin Nouvelle critique sur Diane de Poitiers de Didier Le Fur … https://t.co/qHuUf2PWzz via @babelio pic.twitter.com/StX6y54kn2
— Critiques de Babelio aux maisons d'édition (@babelio2) March 7, 2017
Kralj Henrik II. potpuno opčinjen ljubavnicom a osim što je neprestano darivao skupim haljinama i dragocenim nakitom, poklonio joj je i predivni dvorac Šenonso, koji je silno želela i njegova žena. Naime, kad ga je Dajana ugledala, bila je toliko oduševljenja njegovom lepotom, a njen darežljivi ljubavnik odmah joj ga je kupio. Ona je dala da se izgradi most, desnu obalu je ulepšala italijanskim vrtom i zasadila je bašte i vinograde. Ipak, zarada nije bila dovoljna za skupi životni stil lepe vlasnice. Henrik II. je uveo porez na sve zvonare u Francuskoj, a taj novac je stizao, gde drugo nego u u blagajnu kraljeve ljubimice.
Naučnici su 2009. godine utvrdili da je Dajana pila zlato nastojeći da očuva mladost i tako se polagano trovala do smrti. Francuski istraživači su 2008. otkrili njene posmrtne ostatke, a u kosi su pronašli zlato. Nakit koji je nosila nije mogao tako da utiče na njenu kosu i telo. Zato su zaključili da je najverovatnije pila razređeno zlato kao napitak jer se tada smatralo da leči neke lakše zdravstvene tegobe i da čuva mladost. Francuski dvor verovao je da zlato sadrži snagu Sunca, a ta će se snaga onda transferisati onom koji ga pije. Alhemičari su često pripravljali napitke koji su sadržavali zlato. Vrlo je verovatno da je umrla upravo zbog trovanja zlatom i svoje želje da ostane mladolika.
Francuski forenzičari koji su analizirali njene kosti pronašli su tragove žive, koja se takođe stavljala u napitke od zlata. Utvrđeno je da joj je kosa bila proređena, a kosti su bile krhke, što su zajednički simptomi za hronično trovanje zlatom.
Nakon Henrikove smrti kraljeva udovica zabranila joj je dolazak na sahranu, uzela joj dvorac Šenonso i prognala je na sever Francuske u maleni dvorac u Anetu, koji je Dajani takođe poklonio kralj. Nakon što je Dajana umrla u svojoj 66. godini, na današnji dan 1566. godine, sedam godina nakon svog voljenog kralja, pokopana je u posebno građenoj kapeli pokraj dvorca. Ali, tokom francuske revolucije njeno telo bačeno je u zajednički grob van granica dvorca, prenosi portal 24sata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com