Za limenke iz kakvih danas pijemo sokove i razne druge napitke zaslužan je američki inženjer Ermal Frejz, koji je 1963. patentirao svoju ideju za otvaranje limenke – tzv. otvaranje na povlačenje.
Ta rupa na otvaraču limenke soka može poslužiti za držanje slamčice na mestu čime je ispijanje tečnosti lakše. Bolje je sok iz limenke popiti pomoću slamčice nego stavljati usta direktno na nju.
Naime, otvor za ispijanje na limenci može biti jako prljav, prepun bakterija i virusa, jer ko zna gde je ta limenka sve bila dok nije došla do vas.
Pre njegovog izuma limenke s napicima su se otvarale posebnim otvaračem koji je on jednog dana 1959. godine zaboravio kod kuće, pa je limenku jedva otvorio. Tada mu je sinulo da bi trebalo da se otvarati jednostavnije i da ne zavise od posebnog otvarača. I u tome je i uspeo.
Prve slamčice bile su od trske
Slamke su još davno, pre više od 6.000 godina, koristili stari Sumerci kada su ispijali piće iz zajedničke posude. Njihove slamčice bile su dugačke i napravljene od trske, prenosi 24sata.hr.
Za sličan dizajn kakav poznajemo danas zaslužan je Amerikanac Marvin Čester Stoun. Prvo je eksperimentisao sa jednom vrstom trave, ali ta slamka nije bila stabilna i ostavljala je svoj specifičan ukus u piću. Potom je u ruke uzeo papir, zapravo traku papira koju je omotavao oko olovke, zalepio i olovku izvukao. Ali i tu je postojao problem jer papir i tečnost ne idu zajedno pa je papirnu slamčicu dodatno obložio papirom.
Ideju je patentirao 1888. godine i krenuo sa proizvodnjom. Slamčice su bile duge 22 centimetra.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com