O ženi, reklo bi se, seljanki, s novčanice od sto starih hiljada – nije se znalo ništa. Onda je, nije tome davno, Jovan Hadži-Kostić u svojoj antologijskoj rubrici Tako reći nezvanično rekao da je žena s hiljadarke (nove) – najidealnija žena Jugoslavije.
A ta žena, ustanovili smo – nije izmišljena. Ona živi, postoji i radi – u Beogradu. I zove se – Ružica. Zaboravite, na trenutak, taj lik. I malo bolje pogledajte novčanicu. Ispod same ženine glave su štampana slova: A. Milenković.
Andrija Milenković, Leskovčanin po rođenju, Piroćanac po školovanju, primenjeni umetnik po opredeljenju – tvorac je novčanice od hiljadu novih dinara. A lik žene na toj novčanici, lik seljanke kojoj čuperci vire ispod marame koja je omeđila lepo, energično lice prodornog pogleda – lik je njegove supruge Ružice, rođene Arsenijević.
I tako, objasnili smo, zašto će, možda, od danas, tu novčanicu nazivati Ružicom.
Andrija Milenković modifikovao lik svoje supruge
„Najintimniji prijatelji i kažu: ‘Daj mi jednu ružicu'“, smeje se Ružica, ljupka žena koja je, istini za volju, veoma teško pristala na ovaj razgovor. I dodaje: „Ima još šala na tu temu. Zovu me Ružica-inflacija … Ili kažu: ‘Kako s godinama raste inflacija – tako i ti sve više devalviraš’.“
Šalu na stranu: danas, posle osam godina otkako je hiljadarka (nova) izdata, Ružica s novčanice sve više liči na Ružicu, pravnicu zaposlenu u Stalnoj konferenciji naučno-istraživačkih organizacija u Beogradu.
„Sve više liči, to je tačno“, kaže njen suprug Andrija Milenković. A sve je počelo kad je raspisan konkurs za likovno rešenje novčanice. „Pobedio sam u jakoj konkurenciji“, priča Andrija Milenković.
Kada su me, tada, pitali čiji je to lik, rekao sam – obične, zdrave žene, seljanke. Jer u internom takmičenju bio je zahtev da na novčanici bude motiv iz poljoprivrede, vezano za Zeleni plan, da bude opštejugoslovenski, dakle, da ne bude u nošnji. Tražio sam takav lik i došao na ideju da modifikujem lik svoje žene…“
Lik na novčanici nije izmenio Ružičin život
„O svemu tome pojma nisam imala“, kaže Ružica. „Pozirala sam Andriji uverena da će mi, kako je obećao, izraditi portret. I umesto da dobijem sliku koja bi bila samo moja, dobila sam izmenjen lik na novčanici koju – svako može da ima. Bila sam, tada, povređena. Kasnije, postala sam ponosna što je to Andrijino delo.“, prenosi Index.
Lik na novčanici od hiljadu (novih) dinara, naravno, uopšte nije izmenio Ružičin život: „Događalo mi se da mi ljudi s kojima se upoznam kažu: ‘Vi me na nekog podsećate.’ Znala sam da to nije otrcana fraza, ali, naravno, nikad nisam htela da objašnjavam gde su me to videli i na koga ih podsećam. Bilo bi to teško objasniti: ljudi mahom u novac gledaju kao u vrednost, a ne kao u grafički izraz.“
Inače, ako je već o tome reč, Ružici Arsenijević reč „slava“ uopšte nije nepoznata: njen otac je Mikica Arsenijević Balerina, nekadašnji fudbaler BSK-a i savezni kapiten… Onda se udala za slavnog muža…
Jer, Andrija Milenković je, posle izvesnog vremena provedenog kao asistent profesora Mihajla S. Petrova na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, počeo je da se bavi (bilo je to 1958.) kreiranjem poštanskih markica, da bi se 1966. zaposlio u Zavodu za poštanske marke gde i danas radi, napisao je Miobor Stošić u Praktičnoj ženi, 1982. godine. (Preminuo je 2005. godine u Beogradu, u 82. godini, prim.aut)
A priznanja su se nizala jedno za drugim: godine 1959. – Sedmojulska nagrada, 1963. – godišnja nagrada ULUPUS-a, 1964. – Zlatna plaketa Forma 64, 1968. – nagrada Najlepša marka na svetu, 1969. – Treća, četvrta i osma nagrada Međunarodnog salona u Parizu, 1973. – ponovo Godišnja nagrada ULUPUS-a, 1974. – Spomen plaketa grada Beograda, 1978. – Godišnja jubilarna nagrada ULUPUDS-a …
I da više ne nabrajamo. Sve u svemu, Andrija Milenković, slikar iz Beograda, dao je preko pet stotina likovnih rešenja za markice koje su reprodukovane u više od šest milijardi primeraka. I za jednu novčanicu. S likom svoje žene, Ružice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com