Ne postoje dve osobe na svetu koje imaju istu boju očiju. Svako od nas ima jedinstvenu boju očiju. Ako ste se ikada zapitali koja je najređa boja očiju, zanimljivo je da to nisu oči plave boje.
Samo oko dva posto ljudi ima zelene oči i to je najređa boja očiju, prema Američkoj akademiji za oftalmologiju, piše Reader’s Digest.
Kada je u pitanju najčešća boja očiju, to su smeđe oči, oko 79 posto ljudi na svetu ima oči smeđe boje. Pre otprilike 10.000 godina svaki čovek na svetu imao je smeđe oči. Iako, nisu sve oči smeđe boje jednake i niti jedno oko ne izgleda kao drugo, kaže dr Purnima Patel, portparolka Američke akademije za oftalmologiju.
Sledeća najpopularnija boja očiju su plave oči, ali one su novija evolucijska pojava. Svi ljudi s plavim očima dele jednog zajedničkog pretka. Prvi slučaj plavih očiju bio je genetska slučajnost koja se dalje prenosila.
Treća najređa boja očiju je boja lešnika, mešavina smeđe i zelene, sa zlatnim mrljama. Ovu boju nosi oko pet posto svetske populacije. Ljubičaste oči, kakve je recimo imala glumica Elizabet Tejlor, samo su plava nijansa sa svetlom koje se odbija od okoline i oči pretvara u ljubičaste. Boju očiju određuje melanin koji proizvodi pigmentaciju kose, očiju i kože. Smeđa boja je dominantna, a plava recesivna.
Obojeni deo oka, šarenica, sastoji se od dva dela, epitela u zadnjem delu i strome u prednjem delu. Tanak epitel sadrži crnosmeđe pigmente, a stroma ima različite količine pigmenata koji se zovu melanin. Boja očiju direktno je povezana s količinom melanina koji se nalazi u stromi. Ljudi smeđih očiju imaju puno melanina u šarenici, dok ga plavooki imaju puno manje.
Šarenica okružuje zenicu i pomaže kontroli količine svetlosti koja ulazi u oko. Svetlost se odbija od melanina na različite načine i stvara iluziju različitih nijansi. Zbog varijacija melanina boja očiju kreće se od vrlo svetlo plave do tamno smeđe. Zelene šarenice, najređa boja očiju, imaju manje melanina od smeđih očiju, ali više od plavih.
Melanin ima vitalnu funkciju da štiti naše oči i sprečava da uđu štetne sunčeve zrake i izazovu kataraktu. Što je više melanina u očima, rizik je manji. To znači, ljudi smeđih očiju imaju manju verovatnoću nastanka katarakte ili oštećenja očiju izazvanih suncem, nego plavooke osobe.
Boja očiju je složena i nije jednostavno zaključiti da će dvoje plavookih roditelja imati plavooko dete. Boji očiju pridonosi više gena. Sedamdest i pet posto genetskog doprinosa boji očiju dolazi od ovog gena koji daje upute za stvaranje P proteina koji se nalazi u ćelijama koje proizvode pigment melanin. Dva gena zajedno, OCA2 I HERC2, određuju količinu melanina, a time i boju očiju. Osim gena, na boju očiju utiče debljina šarenice, ako je tanja i nemate puno melanina, oči mogu izgledati sive.
Kod boje očiju važno je i gde smo rođeni. Smeđa boja prevladava u afričkoj i azijskoj populaciji, a plava u Evropi. Distribucija smeđih očiju veća je u južnoj Evropi, a plave oči su češće severnije.
Izlaganje suncu isto ima ulogu u boji očiju. U očima se zbog izlaganja suncu mogu pojaviti pegice.
Osoba može imati oči različite boje, heterohromiju, a tome je uzrok genetska mutacija. Različite boje očiju imaju glumice Kejt Bosvort i Džejn Sejmoor. Ako pretrpite oštećenje nerava oka možete izgubiti boju očiju.
Postoje neka kontaktna sočiva koja vam pomažu da promenite boju očiju, ali materijal od kojeg se izrađuju nije isti kao kod sočiva za korekciju vida. Takva sočiva povećavaju šanse za upalu rožnjače, čir i trajne ožiljke, upozoravaju oftalmolozi. Lasersko tetoviranje je još jedan način promene boje očiju ali još ne postoji siguran način. Jedna od opcija je stavljanje implantata ispred šarenice, ali to je još riskantan postupak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com