Predviđa se da će svetska ljudska populacija premašiti 8 milijardi u narednim mesecima. U poređenju s mravima, to je prava sitnica.
Naučnici su sada uradili najtemeljitiju procenu globalne populacije mrava – insekata koji su se naselili gotovo posvuda na planetu – a procenjena ukupna brojka je neverovatnih 20 bilijardi ili otprilike 2,5 miliona na svakog čoveka.
To ne bi trebalo da nas iznenađuje s obzirom na to koliko su ovi užurbani i društveni insekti sveprisutni i činjenicu da napreduju od doba dinosaura, s najstarijim poznatim fosilom mrava koji datira od pre 100 miliona godina iz razdoblja krede.
„Mravi zasigurno igraju centralnu ulogu u gotovo svakom kopnenom ekosistemu“, rekao je entomolog Patrik Šultajs sa Univerziteta u Vircburgu u Nemačkoj i Univerziteta u Hong Kongu, koautor studije objavljene prošle nedelje u časopisu Proceedings of National Academy of Sciences.
„Oni su vrlo važni za kruženje hranjivih materija, procese razgradnje, širenje semena biljaka i promene. Mravi su takođe izuzetno raznolika grupa insekata, s različitim vrstama koje ispunjavaju širok raspon funkcija. Ali najviše od svega, to je njihova brojčana zastupljenost koja ih čini ključnim ekološkim igračima“, rekao je Šultajs.
Postoji više od 12.000 poznatih vrsta mrava, koji su uopšteno crne, smeđe ili crvene boje i imaju telo segmentisano u tri dela. U rasponu veličine od oko 1 mm do oko 3 cm, mravi obično nastanjuju tlo, lišće ili raspadajuće biljke – a povremeno i ljudske kuhinje.
Mravi, čiji su najbliži rođaci pčele i ose, nastanjeni su skoro svuda na Zemlji, kao što svaki izletnik zna, osim Antarktika, Grenlanda, Islanda i nekih ostrvskih država.
Istraživači su svoju analizu bazirali na 489 studija populacija mrava na svim kontinentima na kojima mravi žive.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com