Dok gotovo sve zemlje u svetu obeležavaju Međunarodni dan rada, u SAD ne drže mnogo do tog praznika. To je neobično s obzirom na to da se 1. maj obeležava kao sećanje na dramatične proteste radnika 1886. godine u američkom gradu Čikagu u kojima je učestvovalo više od 200 radnika.
Oni su tada tražili ograničavanje radnog vremena na osam sati i viša primanja. Protesti su završili velikim masakrom na Haymarket Squareu. Bomba bačena na policiju i uzvraćeni rafali po demonstrantima odneli su živote osmorice policajaca i velikog broja civila, dok su se ranjeni po bolnicama brojali u stotinama.
Zbog ideoloških razloga tačan broj žrtava zapravo nikada nije ni utvrđen, a pouzdano se zna jedino kako su nakon sudskog procesa obešena trojica radnika, iako nije dokazano jesu li osuđeni na smrt uopšte i učestvovali u kobnim demonstracijama. Ipak, kasnije je ovaj datum potpuno zanemaren.
Za vreme Hladnog rata Amerikanci su se udaljavali od svega što ih je ideološki povezivalo ili uopšte podsećalo na Sovjetski Savez pa je tako kao praznik rada određen Labour Day, koji se slavi prvog ponedeljka u septembru.
Ipak, često se na Trgu sindikata (Union Squareu) na Menhetnu u Njujorku okupi manji broj ljudi s crvenim karanfilima kako bi obeležili 1. maj u znak sećanja na velike proteste u Čikagu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com