Verovatno ste se bar jednom zapitali zašto baš februar od svih meseci u godini ima najmanje dana.
Februar je drugi mesec u godini u julijanskom i gregorijanskom kalendaru. Ima 28 dana, 29 u prestupnoj godini, i jedini je mesec koji ima manje od 30 dana. A da li ste znali zašto baš on jedini ima manje od 30 dana u mesecu?
Naime, za sve su „krivi“ stari Rimljani, preciznije – inicijator svega bio je njihov prvi kralj Romul, koji se dosetio da napravi kalendar koji je imao samo deset meseci, piše National Geographic. Godina je počinjala u martu, a završavala se u decembru. Januar i februar nisu postojali – zima im nije bila važna jer se njihovo bogatstvo temeljilo na sadnji i žetvi.
Da bi popunio ovu prazninu za vreme zime, Numa Pompilije, drugi od sedam rimskih kraljeva, odlučio je da kalendaru doda još dva meseca: januar i februar, ali tako da kalendarska godina traje 354 dana. Tada je u upotrebi bio lunarni kalendar (kalendar usklađen sa Mesečevim fazama), a godina po lunarnom kalendaru traje otprilike baš toliko (29,53 x 12 = 354,38) dana.
Da bi dobio dovoljan broj dana za dva dodatna meseca, Numa je od svakog meseca koji je trajao 30 dana oduzeo jedan dan, pa je za dva nova meseca ostalo 56 dana. Trebalo je, dakle, da svaki od ta dva meseca traje po 28 dana.
Međutim, u to vreme Rimljani su iz sujeverja izbegavali parne brojeve pa je januaru dodat jos jedan dan. Drugi mesec je, ipak ostao na 28 dana, ali, iako se radilo o parnom broju, smatralo se da je to korektno jer je drugi mesec bio posvećen svetkovini pročišćavanja namenjenog kultu mrtvih.
Taj kalendar je znači trajao 355 dana. Februar je imao 28, mart, maj, jul i oktobar po 31, a januar, april, jun, avgust, septembar, novembar i decembar po 29 dana. Međutim, kalendar je i dalje imao nedostatke.
Naime, sve je funkcionisalo dobro nekoliko godina, ali, ubrzo, sezone nisu bile usklađene s njihovim tipičnim mesecima, odnosno godišnjim dobima. Kako bi to popravili, Rimljani su dodali još jedan mesec – Mercedonius – koji su ubacivali u kalendar svakih nekoliko godina, nakon 23. februara. Bila je to noćna mora, jer je takav kalendar bilo teško pratiti.
Stvar je potom u svoje ruke uzeo Julije Cezar, oko 45. godine pre Hrista. Angažovao je stručnjaka da napravi kalendar po uzoru na egipatski. U kalendar su dodali deset dana i dodatni dan u februaru svake četvrte godine.
Takav kalendar zadržao se do danas i zato februar ima 28 dana, odnosno 29 kada je prestupna godina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com