Katolički vernici obeležili su 24. decembra Badnje veče, dan uoči Božića, kada se slavi rođenje Isusa Hrista. Pravoslavni vernici će taj veliki hrišćanski praznik obeležiti 6., odnosno 7. januara, a uz mnoge tradicije i običaje koji se poštuju tokom praznika, posebnu radost celoj porodici donosi kićenje jelke. Ali pored jelke, veliku ulogu za Božić ima i badnjak.
Badnjak je i naziv za drvo koje se pali na ognjištu dan uoči Božića. Na Badnjak ili Badnje veče se kiti jelka i tradicionalno se posti.
Samo ime Badnjak dolazi od glagola ‘bdeti’ jer se taj dan iščekivalo Isusovo rođenje. Tradicija kićenja jelke verovatno ima poreklo u evropskim predhrišćanskim kulturama i tokom godina to je postao uobičajen prizor zimi. Božićno drvce je jedno od najpoznatijih i najpopularnijih tradicija koje se vežu uz Božić.
Interesantna istorija
U severnoj Evropi običaj ukrašavanja drvca potiče iz poganskih vremena, kada su stabla bila smatrana simbolima koji predstavljaju plodnost bogova prirode. Taj običaj je bio povezan sa zimskim solsticijem, oko 21. decembra, kada su smatrali da se ponovno rađa bog sunca.
Iz perioda kada se hrišćanstvo još borilo za dominaciju, kao glavne religije u Evropi, potiče i priča o Svetom Bonifaciju, poznatom i kao Bonifacije misionar, apostol Nemaca.
On je živeo u 7-om veku na prostoru Nemačke. Da bi se obračunao sa paganskim verovanjima, Svrti Bonifacije je rešio da poseče hrast, sveto drvo Tora, vrhovnog germanskog božanstva, odnosno slovenskog i srpskog Peruna.
Iz korena posečenog drveta, nikla je čudom mlada jela i Sv. Bonifacije je objavio da će jelka biti simbol hrišćanske vere.
Ko je prvi okitio jelku?
Postoje dve verzije koje se bore za primat ko je i gde prvi put uneo drvo u kuću i okitio ga za praznik posvećen Hristu. Prema prvoj, to je bio Martin Luter.
On je izašao da prošeta po šumi, jedne predivne, vedre zimske noći. Grane četinara su bile prekrivene snegom, piše u nemačkoj priči, svetlucale su obasjane mesečinom stvarajući prelepi prizor. Luter je odmah odlučio da iseče drvo, odnese ga kući, ukrasi svećama i da na taj način pokuša da u svoj dom prenese lepotu, koju je doživeo.
Po drugoj priči, tradicija kićenja četinara je nastala zahvaljujući trgovačkim esnafima iz Letonije, Litvanije i Estonije. Tu su se naselili potomci tevtonskih vitezova i u svojim gradskim kućama su kitili božićna drva.
Posle izvesnog vremena , iznosili bi ih na gradski trg, da bi ih videle i njihove porodice. Dolazilo je do spontanih okupljanja, mladi su pevali i veseli se oko ukrašenog drveća. Poslednjeg dana svečanosti, bila su spaljena.
Ova tradicija se od 15 .i 16. veka proširila gotovo po celoj Evropi.
Albert, nemački princ, oženjen čuvenom engleskom kraljicom Viktorijom, okitio je prvu jelku u Engleskoj sredinom 19. veka. O tome su pisale novine, ljudima se to dopalo i tako je relativno kasno, u odnosu na centralnu Evropu, krenula tradicija kićenja jelki za Božić i u Velikoj Britaniji.
Naravno, masovno se ovaj običaj proširio tek u USA i poprimio oblik velikog biznisa.
Prve jelke su, po priči, prodate oko 1850 u Njujorku i tradicija se gotovo stihijski proširila ne samo Amerikom, nego i svetom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com