Ako se tokom zime osećate umorno i bezvoljno, niste jedini. Reč je o poznatom fenomenu, sezonskom afektivnom poremećaju depresije (SAD).
Neki naučnici veruju da su zimskoj depresiji podložnije osobe sa smeđom ili tamnijom bojom očiju.
SAD je tipičan za zimski period kada je manje prirodne sunčeve svetlosti, a varira od sniženog raspoloženja do veće potrebe za spavanjem i hranom, naročito za ugljeno hidratima.
Neki naučnici veruju da se ovaj poremećaj razvija zbog neravnoteže serotonina i melatonina u organizmu. Serotonin nam daje energiju. Zovu ga još i hormonom sreće, a oslobađanje melatonina uiče na to da se osećamo pospano.
I premda je SAD u medicini priznat kao jedan od oblika poremećaja raspoloženja, naučnici su još uvek podeljeni kada je reč o njegovim uzrocima, a neki ga kao poremećaj i ne priznaju.
Ako je verovati profesoru psihologije sa Univerziteta Južni Vels, Lanceu Vorkmanu, na veću podložnost zimskom bluesu značajno utiče boja očiju, prenosi portal ScienceAlert.
Rezultate istraživanja Workman je objavio u stručnom časopisu Behavioral Science & Psychology.
Studija u kojoj je učestovalo 75 studenata s dva Univerziteta, u Južnom Velsu i Univerziteta Vorkman i njegove kolege su ustanovili da su ljudi sa svetlijim, odnosno plavim, sivim ili svetlo-zelenim očima ređe podložni zimskoj depresiji od onih s tamnijom bojom očiju.
Tvrde da bi razlog mogla biti količina svetla što su je svetle oči sposobne da apsorbuju tokom zimskih dana bez sunca. Dodaju i da tamnije oči stimulišu proizvodnju veće količine melatonina koji ljude čini osetljivijima i podložnijima poremećajima u ponašanju.
Rezultati studije poklapaju se s onima iz ranijih istraživanja po kojima su smeđooki ili ljudi tamnijih očiju generalno depresivniji od onih s plavim očima.
Mrežnica je deo očne jabučice koja sadrži stanice osetljive na svetlost. Kada svetlost uđe u oko stanice podstiču živčane impulse koji u našem mozgu oblikuju vizualnu sliku.
Godine 1995. godine naučnici su otkrili da neke stanice mrežnice, umesto da formiraju sliku, jednostavno šalju informaciju o nivou svetlosti iz zadnjeg dela do hipotalamusa.
Hipotalamus je važan deo mozga koji izlučuje hormone koji regulišu temperaturu, utiču na osećaj gladi i na ciklus spavanja.
Srpski neurolog upozorava: Neraspoloženje je samo prvi simptom ozbiljnog problema!
Što više svetlosti stiže do hipotalamusa, količina melatonina opada. Oči s manje pigmenta, a to su plave oči osetljivije su na svetlost pa im je potrebna manja apsorpcija svetla da bi ostvarile sliku.
To znači da ne moraju apsorbirati toliku količinu svetla poput smeđih ili tamnih očiju pre nego što ova informacija stigne do stanica mrežnice.
Zbog toga se kod ljudi sa svetlijim očima tokom jeseni i zime oslobađa manje melatonina, a taj mehanizam im daje određenu otpornost na sezonski afektivni poremećaj.
Naučnici tokom zime savetuju šetnje, naročito poslednjih dana jer sunce pomaže u proizvodnji vitamina D i sprečava apsorpciju melatonina. Ako to ne pomogne savetuju fototerapiju ili terapiju svetlom tokom koje se koriste ultraljubičaste zrake (UVA i UVB) uz pomoć veštačkih izvora energije, odnosno posebnih vrsta svetiljki.
(Stil, Index.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com