Bilo koji poremećaj spavanja ukazuje na značajne promene u hemiji mozga
Većina ljudi spremna je da napravi veliku, neoprostivu grešku – lako žrtvujemo mentalno zdravlje kako bismo živeli navodno bolji život. Jeste li se nekad zapitali koliko mentalno zdravlje može da propati tokom tri godine, ili pet, ili deset, ako ne obraćate pažnju na njega?
Tokom tog perioda, možete izgubiti sve vredno što ste imali u sebi, a istovremeno se i dalje boriti da postignete bolji život i socijalnu stabilnost…
Koliko nas uopšte daje važnost mentalnom zdravlju?
U isto vreme, problemi s mentalnim zdravljem jedan su od vodećih uzroka smrti širom sveta.
Evo nekoliko važnih činjenica o mentalnim poremećajima:
Očekivano trajanje života kod ljudi sa teškim mentalnim poremećajima je kraće nego kod zdrave populacije (teški mentalni poremećaji uključuju psihozu, bipolarni poremećaj i umereni do teški depresivni poremećaj).
Ljudi sa depresijom imaju 1,8 puta veću verovatnoću da izvrše samoubistvo.
Zbog oštre javne osude mentalnih poremećaja, ljudi koji pate od njih ne dobijaju adekvatnu terapijsku negu.
Stopa smrtnosti za ljude sa bipolarnim poremećajem je u proseku za 35 do 50 % veća od stope zdrave populacije.
Ljudi sa teškim mentalnim poremećajima žive u proseku 10-25 godina kraće od mentalno zdravih ljudi.
Ovih 5 znakova ukazuju da imate problem sa mentalnim zdravljem:
1. Poremećaj spavanja
Poremećaji spavanja često su simptom ozbiljnijih bolesti, a promene u načinu spavanja često su uzrok mentalnih problema. U mnogim mentalnim poremećajima poremećaj spavanja je prateći simptom. Oko 40% pacijenata sa nesanicom i više od 45 % pacijenata sa hipersomnijom pati od neke mentalne bolesti.
Ljudi koji pate od mentalnih problema često se žale da im san ne pomaže da se oporave – nikada se ujutru ne osećaju dobro. Ili ne mogu da spavaju, ili im je san prelagan, ili se prerano probude. Bilo kako bilo, uvek se probude umorni.
Bilo koji poremećaj spavanja ukazuje na značajne promene u hemiji mozga. Ljudi sa mentalnim poremećajima provode više vremena u plitkom snu nego u dubokom snu i REM fazi sna. Ako ne možete dovoljno da se naspavate, uprkos svim pokušajima, onda treba pažljivo da obratite pažnju na svoje mentalno zdravlje i da potražite lekarsku pomoć, kako biste shvatili šta je uzrok lošem spavanju.
2. Često imate noćne more
Noćne more su normalne i nemaju razloga za brigu, sve dok ne ometaju način spavanja. Ali, noćne more takođe mogu biti znak nekog osnovnog problema. Ako stalno sanjate loše snove, onda je ovo jedan od načina na koji naša podsvest pokušava da obradi emocionalne probleme.
Noćne more koje se ponavljaju mogu biti znak da vaš um nije u stanju da se nosi sa negativnim emocijama ili stvarnim životnim događajima. Noćne more mogu biti različite, ali ako vas probude ista osećanja nakon buđenja, na primer, povećana anksioznost ili strah, onda definitivno ne možete da se nosite sa nečim negativnim.
3. Promena ishrane
Istraživanje na ovu temu pokazalo je jedno: važno je shvatiti da veza između ishrane i mentalnih bolesti može biti dvosmerna, jer mentalne bolesti mogu doprineti nezdravom načinu ishrane.
Problemi sa mentalnim zdravljem često utiču na apetit. Važno je razumeti koliko su ove promene drastične i trajne. Sa depresijom, smanjenje apetita je sasvim prirodno. Ipak, neki ljudi, naprotiv, počinju da „hvataju“ svoje emocionalne probleme. Nema ništa loše u činjenici da posle teškog dana ponekad osećate neutoljiv apetit ili, obratno, uopšte ne želite da jedete ništa.
Međutim, ako primetite dramatične i trajne promene u vašoj ishrani, onda postoji rizik da vašem mentalnom zdravlju treba pomoć.
4. Promena libida
U našem telu je sve međusobno povezano, a to se odnosi i na intimnost. Mozak je taj koji našem reproduktivnom sistemu šalje signal da smo za nekoga seksualno zainteresovani. A ako vam nešto nije u redu u glavi, onda će biti problema sa vašim libidom.
Na primer, jedno istraživanje je otkrilo da je preko 70% depresivnih pacijenata izgubilo seksualno interesovanje kada nisu bili na lekovima. Ovi pacijenti su takođe izvestili da je ovaj gubitak interesa mnogo jači od ostatka simptoma.
5. Socijalna izolacija
Socijalna izolacija i nezainteresovanost za socijalno umrežavanje simptomi su mentalnih problema poput depresije, socijalne anksioznosti i straha od javnog nastupa.
Tipično, osoba teži da stekne društveno odobravanje. Ako ste izgubili želju za razgovorom i povezivanjem čak i sa članovima svoje porodice ili sa drugim bliskim ljudima, onda svakako treba da proverite svoje mentalno zdravlje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com