Ukoliko je osoba u dužem vremenskom periodu bila zavisna od alkohola, to može imati vrlo teške posledice po njeno zdravlje. Alkoholizam se pre svega negativno može odraziti na nervne završetke i njihovo pravilno funkcionisanje.
Pored toga, zavisnost od alkohola može izazvati stanje intenzivne uznemirenosti ili depresije. Alkohol je taj koji, zapravo, podstiče i pothranjuje simptome depresije i povećava njenu ozbiljnost i intenzitet. Ipak, neće sve osobe koje su zavisne od alkohola ili ga već jako dugo konsumiraju u velikim količinama, nužno postati i depresivne.
Većina ljudi je upoznata sa činjenicom da alkohol ima umirujuće, tj. otupljujuće dejstvo na naš mozak i njegove funkcije. Činjenica je i da se problemi s alkoholom i depresijom veoma često javljaju rame uz rame; štaviše, alkohol doprinosi razvoju depresije.
Ustanovljeno je da se kod 40% od ukupnog broja osoba koje u velikim količinama konsumiraju alkohol javljaju simptomi nalik onima koji se javljaju i prilikom depresije. S druge strane, 5-10% osoba koje pate od depresije i stanja koja su u direktnoj vezi sa njom, pokazuje simptome slične onima koji prate alkoholizam.
Osobe koje pate od depresije često se odaju alkoholu uverene da on može ublažiti njihove simptome. Međutim, euforija koja se javlja kao direktna posledica konsumirnja alkohola vrlo brzo biva zamenjena osećajem malaksalosti, pospanosti, mrzovoljom i napetošću. Ukoliko depresivna osoba i nakon toga nastavi sa unošenjem alkohola, dolazi do poremećaja u motoridžci i ravnoteži. Nakon toga sledi zbunjenost i dezorijentacija, kao i gubitak trezvenosti i osećaja za realnost. Na kraju svega, želja za snom nadjačaće sve, s tim što će kod nekih osoba to rezultovati čak i onesvešćivanjem.
Istraživanja
Ukoliko osoba, i pored toga što konsumira alkohol, nije imala nekih većih problema, ona u većini slučajeva neće imati problema ni sa simptomima same depresije. Kako brojna istraživanja ističu, osobe koje su imale većih problema prouzrokovanih konsumiranjem alkohola u velikoj meri, kako pre tako i posle šezdesete godine starosti, spadaju u grupu osoba koje su najsklonije razvoju depresije.
Rezultati
Istraživanja su tokom proteklih deset godina došla do zanimljivih i korisnih otkrića kada je reč o uticaju alkohola na ljudski mozak, kao i o uticaju depresije. Sada je već poznato da na neke od sistema koji su odgovorni za iniciranje neraspoloženja, uznemirenosti, lošeg sna i umanjenog apetita za vreme depresije u ogromnoj meri utiče i alkohol.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com