Depresija ima mnogo lica, a svoje prisustvo ponekad ispoljava i na najneočekivanije načine. Neverovatno ali istinito – ova podla bolest u stanju je da se predstavi čak i kao srčani napad ili, recimo, vanmaterična trudnoća!
Bolovi u želucu koji se stalno ponavljaju, neprestano ubrzan ili pojačan rad srca i zatvori – čak i najiskusnijeg lekara mogu zbuniti brojne maske iza kojih se često krije ovo komplikovano oboljenje. No, i pored toga, medicina je ipak naučila da prepozna kada je u pitanju „izvorna“ bolest, a kada je to samo jedno od pritvornih lica depresije, osposobivši se metodologijom koja obezbeđuje postavljanje prilično uspešnih dijagnoza.
Utučeno raspoloženje, kada celokupno okruženje izaziva osećaj tupe razdraženosti, poznato je svakome. Uostalom, dokazano je da depresiju može da proživi čak i odojčad.
Premda se u srpskom jeziku reč „depresija“ upotrebljava dosta proizvoljno, ne bi trebalo mešati privremeno, prolazno stanje zdrave psihe i pravu depresiju – kliničku bolest. Prva se smatra normalnom reakcijom organizma na bilo kakav traumatičan događaj i brzo prolazi sama od sebe. Potonja predstavlja daleko ozbiljniji oblik, koji se obično javlja posle neke stresne situacije, ali u suštini ima unutrašnje uzroke, čiji koreni mogu ležati čak i u poremećajima centralnog nervnog sistema, i ona se mora lečiti.
Na prvi pogled, depresiju je lako raspoznati: za to nije potreban složen medicinski pribor i oprema, ni beskrajna laboratorijska istraživanja. No, da li je baš tako?
U stvarnosti, ovo oboljenje često može proteći u skrivenom, kamufliranom obliku, sasvim drugačijem od klasičnog. A tada, pre nego što se pokaže istinski uzrok tegoba, čovek nekoliko godina ide u krug od jednog do drugog specijaliste. Žalbe pacijenata na bolove u glavi ili želucu, kožni svrab, poremećaji varenja ili napadi gušenja ne nalaze svoju realnu potvrdu i podlogu posle ispitivanja, koje pokazuje ili normalno stanje ili neslaganje sa tegobama pacijenata. Razume se da lečenje preporučeno na osnovu nepravilno postavljene dijagnoze ne donosi ni olakšanje, a kamoli izlečenje.
Dešava se, verovali ili ne, da čovek sa prikrivenom depresijom dospe čak i na operacioni sto i tek se tamo otkrije kako kod njega nema nikakvih patoloških promena ili stanja koja bi iziskivala intervenciju hirurga.
Ovako naporna i loša situacija vezana za dijagnostikovanje depresije dovodi do toga da se put bolesnika do specijaliste koji je obolelom potreban – neuropatologa ili psihijatra – oduži i na 10 do 15 godina.
Iza kakvih se maski najčešće krije ova prilagodljiva i prepredena bolest?
Čitajte u nastavku!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com