Sve više korisnika
Da nema bolesti, ni farmakologija ne bi imala od čega da egzistira. Počećemo namerno s ovom rečenicom ovu temu.
Dakle, na tržištu postoji čitava lepeza lekova koja podstiče bolje raspoloženje, više i ne mogu da se nabroje. Ti „smajlići“ su, tek da nagovesimo hemijskog sastava, a konkretno izazivaju veštačko lučenje serotonina.
Vodimo se logikom, ako nešto što naš organizam ne luči u dovoljnoj količini prirodnim putem, podstaknućemo ga hemijskim i izazvati. Ok, ali šta se sešava onda kada dođe vreme da prestanemo sa konzumacijom antidepresiva?
Psihijatri objašnjavaju, ali samo oni koji će temi iskreno psritupiti, da, vi ste postali zavisnik. Vaš organizam više neće lučiti hormon sreće čak ni u onoj količini u kojoj je to radio i pre nego ste posegli za „legalnom drogom“.
Uporedimo to sa lekovima za opstipaciju, ukoliko ih duže konzumirate, sve su šanse da će vam se creva do te mere ulenjiti da nećete više moći bez istih. Svaki je lek pomalo otrov, ako se doze ili dužina upotrebe prekorače.
No, vratimo se sve češće upotrebljavanim antoidepresivima. Postoje stanja, kliničkih depresija, kod kojih su meikamenti ove vrste neophodni, ali ne treba tretirati svaku lošiju životnu fazu depresijom. Tuga ume biti konstruktivna za razliku od prave depresije jer vas tera da sagledate pravu sliku i istinu kako biste došli do rešenja nekih životnih situacija, a serotonin ćete najpre podstaknuti na rad upornim fizičkim aktivnostima. Znate li nekog sportistu ili poljoprivrednika koji boluje od depresije?
Zato, pre nego se usudite da posegnete za farmakoterapijom, konsultujte se sa dobro proverenim psihijatrom o svim neželjenim efektima, nus pojavama i pitajte ga da li je vama istinski to potrebno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com