Depresija i rizično ponašanje

Psiholozi kažu da depresija uzrokuje mnoge opasnosti, dovodi ljude u stanje beznađa i povećava rizik od samoubistva. U pokušaju da savladaju bol, neki ljudi se okreću i alkoholu, drogama, kao i samopovređivanju, čime još više ugrožavaju svoje zdravlje.
"Postoji jaka veza između depresije i rizičnog ponašanja", kaže Pamela Kantor, psiholog i predavač na Harvardu.
Prekomerna upotreba alkohola, droge i samopovređivanje – samo su vidovi ponašanja koje pojedinci koriste kako bi sebi obezbedili privremeno olakšanje od intenzivnih duševnih bolova, a često se dešava i da štete sebi na nekoliko navedenih načina.
Profesor psihologije i istraživač Pegi Andover bavi se proučavanjem mladih ljudi koji su skloni samopovređivanju. Ona kaže da njeni pacijenti seku, pale ili grebu svoju kožu kada se osećaju uznemireno i tako pokušavaju da se osećaju bolje.
Nema dovoljno podataka o tome koliko često se depresivne osobe samopovređuju, ali ono što znamo jeste da osobe koje su sklone samopovređivanju, generalno imaju i više simptoma depresije. Osim toga, novo istraživanje ukazuje na to da se prvo pojavi depresija, a zatim sledi samopovređivanje, a ne obrnuto.
Razlozi za destruktivno ponašanje
Depresija može u osobi "iskopati" nepodnošljiva osećanja, od kojih onda mnogi pokušavaju da pobegnu. Na primer, depresivna osoba koja je odrasla u nasilnom i nemarnom okruženju, može se okrenuti alkoholu kako bi se oslobodila osećanja besa i samosažaljenja.
Postoje i sekundarni razlozi: destruktivno ponašanje može se podudariti sa nečijom nesrećom, prema mišljenju stručnjaka.
Ako je osoba depresivna i misli da nikome nije stalo do nje ("Niko me ne voli i nisam nikome bitan") – takvo ponašanje može predstavljati način da sebi i drugima poruči: "Ništa ne zaslužujem. Ne zaslužujem da budem zdrav i srećan", kaže Meri Karol, psiholog.
Kada depresivni ljudi pribegavaju samopovređivanju, fizička šteta je očigledna: oštećenje jetre od alkohola, seksualno prenosive bolesti ili HIV od nezaštićenog seksa ili infekcije i ožiljci od posekotina na koži.
Karol kaže da je imala pacijentkinju koja se neprestano opijala. Žena je rekla da se jutrima budila sa osećajem sramote, nakon što je bila seksualno zlostavljana. Moćne, nesvesne snage i traume iz prošlosti – često dovode do destruktivnog ponašanja. Takve osobe imaju prazninu u sebi. One osećaju previše bola iz prošlosti, ali završe tako što sebi nanose štetu, umesto da pomognu sebi.
Kako lečiti destruktivno ponašanje?
Stručnjaci kažu da se prilikom lečenja destruktivnog ponašanja treba fokusirati na njegove osnovne uzroke.
Najpre treba saznati odakle dolazi takvo ponašanje. Često ono potiče od doživljene traume, bilo da je osoba bila u svojstvu svedoka traume ili je lično doživela traumu. Tu postoji uzdržana energija koja se ispoljava kao nervoza, depresija ili rizično ponašanje, a pomaže direktno bavljenje traumom.
Osim podrške psihoterapeuta, i antidepresivni lekovi mogu biti od koristi. Pored toga, depresivni ljudi mogu da nauče određene tehnike relaksacije ili meditaciju, što im može pomoći da kontrolišu svoja osećanja i ne pribegavaju štetnom ponašanju.
Dijalektička terapija ponašanja (DTP)
Za svakoga ko je depresivan, terapija predstavlja ključni deo lečenja. Jedan od oblika terapije – dijalektička terapija ponašanja, može pomoći kod nekih oblika destruktivnog ponašanja.
Gospođa Andover smatra da je pomenuta terapija fantastična, ali da predstavlja veoma intenzivan pristup koji zahteva puno sredstava i nije pogodan za svakog.
Osnovni elementi ove terapije su: rešavanje opasnog i impulsivnog ponašanja sa ciljem poboljšanja samokontrole, učenje kako se nositi sa stresom i upravljanje ekstremnim emocijama, vladanje interpersonalnim veštinama i pronalaženje efikasnih i društveno prihvatljivih načina za upravljanje životnim problemima.
Terapija nosi naziv dijalektička jer kombinuje dve naizgled suprotne ideje: potpuno prihvatanje ljudi sa trenutnim stanjem i aktivnu pomoć da promene problematično ponašanje. Prihvatanje i saosećanje – ne odbacivanje – može motivisati ljude da se promene.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com