Depresija žena u zrelijem dobu ili „poznim godinama“ česta je pojava jer joj često doprinose porodične okolnosti, kao i hormonske i zdravstvene promene u organizmu.
Da li je depresija kod žena češća u srednjem dobu?
Perimenopauza je faza reproduktivnog života žene koji počinje 8 do 10 godina pre menopauze. U poslednjih godinu do dve dana perimenopauze, pad estrogena se ubrzava, a mnoge žene doživljavaju i simptome menopauze.
Menopauza je period kada žena prestaje da ima svoju mesečnu menstruaciju i doživljava simptome koji se odnose na nedostatak proizvodnje estrogena. Po definiciji, žena je u menopauzi godinu dana nakon prestanka menstruacije. Menopauza se obično javlja u kasnim četrdesetim i ranim pedesetim godinama. Međutim, žene kojima su hirurški uklonjeni jajnici prolaze kroz "iznenadnu" menopauzu.
Pad nivoa estrogena tokom perimenopauze i menopauze izaziva fizičke i emocionalne promene kao što su depresija ili anksioznost. Pri tom postoji veza između nivoa hormona i fizičkih i emotivnih simptoma. Neke fizičke promene uključuju neredovne ili „preskočene“ menstrualne cikluse, teže ili lakše cikluse, kao i valunge.
Veliki broj žena ove simptome psihički teško podnosi i povremeno se oseća depresivno. Tome doprinose i ostale „spoljne okolnosti“: odlazak dece od kuće, rađanje unuka, odlazak u penziju, nezaposlenost nekog člana porodice, smrt nekog bližnjeg u porodici…
Kako mogu da se nosim sa simptomima menopauze?
Postoji mnogo načina koji mogu olakšati simptome menopauze i održavati dobro zdravlje. Ovi saveti uključuju načine da se izborite sa promenama raspoloženja, strahovima i depresijom:
- Jedite zdravije i redovno vežbajte.
- Angažujte svoju kreativnost ili hobi koji pomaže stvaranju osećaja postignuća.
- Pronađite sebi aktivnost koja vas smiruje – kao što je joga, meditacija ili sporo i duboko disanje.
- Dobro provetravajte spavaću sobu kako biste noću sprečili znojenje i poremećen san.
- Potražite emotivnu podršku prijatelja, članova porodice ili lekara kada je to potrebno.
- Ostanite u kontaktu sa svojom porodicom i negujte svoja prijateljstva.
- Idite sa prijateljima, rođacima ili unucima u pozorište, bioskop ili na koncerte.
- Organizujte sebi neke nove aktivnosti: čitanje, pisanje, pletenje, šivenje, rad sa kompjuterom (internet).
- Uzmajte lekove, vitamine i minerale kako vam je propisao lekar.
- Nosite široku odeću kako biste ublažili simptome valunga.
- Uključite se u aktivnosti „društvenih organizacija“ : planinari, penzioneri, društvo „srpskih sestara“ ili slično.
- Planirajte svoje slobodno vreme: letovanje, zimovanje, vikend izleti, šetnje…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com