Novo istraživanje iz Kanade otkriva da tinejdžeri koji često koriste društvene mreže povećavaju rizik od problema sa mentalnim zdravljem.
Problem je zapravo u količini vremena provedenog uz pretraživače i posete sajtovima poput „Fejsbuka“, „Tvitera“ ili „Instagrama“.
Iako studija nije dokazala uzročno-posledičnu vezu, primećeno je da upotreba društvenih mreža može dovesti do lošeg mentalnog zdravlja. Postoji i mogućnost da deca sa problemima mentalnog zdravlja, zbog izolovanosti i usamljenosti, preko društvenih mreža traže povećanu interakciju sa drugim osobama koje su u istom stanju.
Istraživači su analizirali zdravlje 750 dece prosečne starosti 14 godina.
Nešto više od četvrtine dece prisutno je na raznim sajtovima i društvenim mrežama više od dva sata dnevno, i to svakog dana. Petina dece nije ili je vrlo malo prisutna na sajtovima i društvenim mrežama, dok je više od polovine (54%) prisutno oko dva sata dnevno ili kraće. Skoro dve trećine ispitane dece opisalo je svoje mentalno zdravlje kao odlično ili veoma dobro. Petina njih je mentalno zdravlje ocenila kao dobro, a 17% njih smatra da im je mentalno zdravlje loše. Oko četvrtine dece smatra da im ne treba pomoć oko mentalnog zdravlja, dok ostatak smatra da im je pomoć potrebna.
Zabrinjavajući je podatak da je čak 13% razmišljalo o samoubistvu.
Istraživači su primetili da deca koja provode dva sata ili više na sajtovima i mrežama, svoje stanje češće opisuju kao loše, ali i najmanje imaju potrebu da problem reše.
Česta upotreba društvenih mreža povezana je i sa rizikom od psihološkog stresa i većom verovatnoćom za samoubilačke misli. Problem možda leži u anonimnosti društvenih mreža i izbegavanju upoređivanja sa drugim tinejdžerima, kao i u podsticanju na poroke poput cigareta, alkohola ili kockanja.
Istraživanje sugeriše važnost pronalaženja uzročno-posledične veze zbog široke zastupljenosti pomenutog problema.
Trenutno se nastanak problema mentalnog zdravlja ne može u potpunosti objasniti korišćenjem društvnenih mreža. Postoji još nekoliko faktora u interakciji sa mentalnim zdravljem: fizički izgled, nasleđene osobine i eventualni porodični problemi.
Savet roditeljima je da ograniče svojoj deci vreme provedeno na društvenim mrežama i pretraživačima. Treba obratiti pažnju i na promene raspoloženja, ponašanja i spavanja kod dece. Preventivno reagovanje na problem uvek donosi najbolje rezultate.
Jedina sumnja u studiji jeste utvrđivanje vremena provedenog na mreži, jer i gledanje filmova preko interneta podrazumeva vreme na mreži, pa treba preciznije odrediti vreme i način korišćenja interneta.
Zaključak studije je da treba dobiti jasniju sliku o upotrebi društvenih mreža i vezu sa mentalnim zdravljem.
Na kraju se navodi da previše „bilo čega“ ima negativne implikacije na zdravlje: piće, hrana ili društvene mreže.
Napomene
Pitanje je da li deca koja mnogo vremena provode na internetu narušavaju svoje mentalno zdravlje ili deca sa lošim mentalnim zdravljem svesno ili podsvesno provode mnogo vremena pored kompjutera. U svakom slučaju, kada deca mnogo vremena provode pored kompjutera ili na društvenim mrežama, to treba da bude signal roditeljima da nešto preduzmu, dok je problem u začetku.
Napominjemo da ograničenje dečjeg boravka na društvenim mrežama ne podrazumeva prosto isključivanje kompjutera ili fizičko udaljavanje dece od ekrana. Deci treba omogućiti da što više vremena provode kreativno: čitanje knjiga, šetnje, sport, pravo druženje sa drugovima i porodicom (više zajedničkih aktivnosti).
Srodni članci:
- Da li Fejsbuk utiče na samopoštovanje?
- Devojke i Fejsbuk
- Bolesni od – Fejsbuk psihoze!
- Ubice koncentracije
Da li nas Fejsbuk (i društvene mreže) čine nesrećnim?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com