Šizofrenija ili shizofrenija je jedna vrsta mentalnog poremećaja koja se manifestuje naglim prekidom misaonog procesa i veoma emotivnim reakcijama.
Ovaj poremećaj utiče na ljude na različite načine. Neke osobe čuju glasove ili misle da drugi planiraju nešto protiv njih. Pojedini govore reči i rečenice koje kao da nemaju smisla za „običnog čoveka“. Neki pacijenti mogu da sede satima bez pokreta ili bez govora. Bolesnici sa ovom bolešću mogu biti nasilni, mada većina nije. Kada se pojave simptomi, obično oko 18-25 godina starosti ili u ranim tridesetim, oni traju doživotno. Nema lekova za potpuno izlečenje, ali lekovi, terapija razgovorom i drugi tretmani – mogu pomoći ljudima da upravljaju bolešću ili da je lakše podnose, kako oni tako i njihova okolina.
To je bolest sa kojom „može da se živi“, pa ćemo navesti primere nekih više ili manje poznatih osoba u istoriji koje su bolovale od šizofrenije:
Vinsent van Gog
Jedan od najslavnijih svetskih slikara Van Gog borio se sa mentalnim bolestima tokom svog života. Na osnovu različitih priča o njegovom ponašanju, naučnici misle da je imao šizofreniju. Prema jednom svedočenju, Van Gog je tokom rasprave sa slikarom Polom Gogenom čuo nekoga u svom uhu rekavši: „Ubij ga“. Umesto toga, uzeo je nož i odsekao deo svog uha.
Neki psihijatri misle da je imao depresiju ili bipolarni poremećaj.
Džim Gordon
Gordon je bio rok muzičar, tekstopisac i cenjeni bubnjar. Radio je i sa Džonom Lenonom, Frankom Zapom i Džeksonom Braunom. Dobio je „Gremi“ nagradu za pisanje hita za Erika Kleptona „Leilaa“.
Godine 1983. (kada je imao 38 godina), dok je imao napad šizofrenije, ubio je svoju majku. Gordon je bio osuđen na 16 godina zatvora i u zatvoru uzimao lekove protiv mentalnih poremećaja. Njegov advokat je smatrao da je slučaj „tragičan“, a da je tokom napada šizofrenije Gordon „verovao da je ubio majku u samoodbrani“.
Veronika Lejk
Filmska zvezda iz četrdesetih godina prošlog veka bila je poznata po svojim ulogama u „Salivenova putovanja“, „Pištolj za iznajmljivanje“ i „Plava Dalija“.
Prema dijagnostici, šizofrenija se kod nje „pojavila“ u detinjstvu, a njeni roditelji su mislili da bi joj gluma pomogla u kontroli tog stanja. U Holivudu je bila poznata po svojoj „teškoj prirodi“ i po tome da u nekom trenutku „eksplodira kao vremenska bomba“. Ali bilo je i komentara: „Žene su uvek nevolja za nezainteresovane muškarce.“
Džon Neš
Bio je poznat kao jedan od najboljih matematičara na svetu. Godine 1994. dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju.
U dvadesetoj godini života pojavili su se prvi simptomi šizofrenije. Prema nekim podacima, desetak godina je koristio lekove i vratio se na Univerzitet Prinston. Nakon toga, dvadesetak godina (sve do svoje smrti) nije koristio lekove, ali je uspeo „svojom voljom“ da kontroliše bolest i simptome.
Nakon što su on i njegova supruga poginuli u automobilskoj nesreći 2015. godine (udario ih je drugi automobil), jedan američki senator je izjavio: „Bio je vrlo iskren prema svojoj bolesti i svi smo ga cenili zbog toga.“
Na osnovu njegovog života, napisana je knjiga i snimljen film „Blistavi um“.
Lajonel Oldrič
Nakon uspešne sportske karijere u američkom fudbalu, šezdesetih godina prošlog veka, Oldrič je bio uspešan televizijski voditelj i fudbalski analitičar.
Oko svoje tridesete godine postao je paranoičan, imao je i halucinacije, a dijagnostikovana mu je šizofrenija. Neko vreme je bio beskućnik. Ali, uz pomoć lekova, ponovo je preuzeo kontrolu nad svojim ponašanjem.
Javno je govorio o svom stanju sve do svoje smrti 1998. godine, a njegova poruka je bila: „Ljudi mogu uspešno da žive i da se oporave od mentalnih bolesti“.
Piter Grin
Poznati rok gitarista i osnivač grupe „Flitvud Mak“ bori se sa simptomima šizofrenije skoro celog svog života. Nakon što je primljen u mentalnu bolnicu, sporo se oporavljao. Tokom godina, fokusirao se na osnove života: „Bojao sam se i stvari su mi se činile veoma komplikovano, a sada je sve jednostavno.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com