Skoro je svako bar nekom prilikom za sebe rekao da se oseća deprimirano. To – sreća naša – ne znači da je skoro svako u nekom trenutku bolovao od depresije, već da se u tom trenutku osećao nesrećno, nezadovoljno, tužno, neraspoloženo.
Ipak, uprkos čestoj laičkoj upotrebi pojma „depresija“, depresija kao bolest postoji i može biti veoma ozbiljna, čak i sa smrtnim ishodom. Zato ne bi bilo loše da znate da prepoznate kada se radi o depresiji kao bolesti, jer je samo tada moguće obratiti se za pomoć, pa i izlečiti se.
Nakon što nas nešto potrese, sasvim je prirodno da se osećamo tužno, neraspoloženo i zabrinuto. Međutim, kada se radi o depresiji, ova osećanja (tuga, neraspoloženost, zabrinutost…) ne prolaze, ili se stalno vraćaju; može se desiti i da se jave bez ikakvog uzroka, ili da budu nesrazmerna uzroku. Ono što može dovesti do zabune jeste to što se dešava da depresija bude prikrivena nekim drugim tegobama, kao što su bol u želucu, kičmi i slično.
Postoje različiti simptomi karakteristični za depresiju, kako psihološki, tako i telesni. Ukoliko vi ili neko koga poznajete ima barem pet od sledećih devet simptoma, postoji ozbiljna mogućnost da se radi o depresije.
Devet simptoma depresije:
- depresivno raspoloženje najveći deo dana
- znatno smanjeno interesovanje i zadovoljstvo u svim ili gotovo svim aktivnostima u toku dana
- nesanica ili preterano spavanje
- znatan gubitak težine ili smanjenje apetita
- psihomotorna uznemirenost ili usporenost
- vrtoglavice ili gubitak energije
- osećanje bezvrednosti ili veliko osećanje krivice
- smanjena sposobnost za razmišljanje ili koncentracija
- misli o smrti i samoubistvu ili pokušaj samoubistva
Na javljanje depresije ne utiču godine – najčešća je oko četrdesete godine, ali se može javiti bilo kada.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com