Smatra se da javljanju depresije doprinose i genetski faktori i faktori sredine. Depresivne osobe veoma su osetljive na odvajanje i odbacivanje; čest je slučaj da sebi postavljaju veoma visoke zahteve i da su sklone samopotcenjivanju i samoodbacivanju ako te zahteve ne ispune.
Za lečenje depresije veoma je važno razumevanje. Nije realno očekivati od depresivne osobe da snagom volje i optimizmom pobedi bolest, jer su kod depresije upravo snaga volje i optimizam ono što nedostaje.
Za dijagnostifikovanje depresije potrebno je detaljno medicinsko i psihološko ispitivanje, a zatim lekar određuje da li će lečenje biti ambulantno ili u bolnici, pa određuje terapiju.
Prilično često, naročito ako se radi o ozbiljnijim formama depresije, u lečenju se kombinuju lekovi i psihoterapija. Psihoterapija je ovde od velike pomoći jer omogućava oboleloj osobi da promeni ustaljene obrasce ponašanja, pa samim tim i da lakše podnese buduće stresne situacije. Drugim rečima, psihoterapija ne samo da može da sanira trenutno stanje već deluje i preventivno.
Nije loše znati i da postoje slučajevi spontanog izlečenja ili poboljšanja, usled promena u samom toku bolesti ili promenjenih životnih okolnosti (u kojima je došlo do iščezavanja ili ublažavanja izvora stresa).
Ipak, to nije nešto na šta sa sigurnošću možete računati, a s obzirom na mogućnost smrtnog ishoda bolesti, depresija nije nešto što biste smeli da „ćušnete u ćošak“ i da se pravite da ne postoji.
Ono što je dobro u celoj stvari jeste to da, ako tražite pomoć, možete i da je dobijete. Depresija nije nešto sa čim morate živeti. Moguće je izlečiti depresiju i živeti znatno srećnijim životom, punom radosti i dobrog raspoloženja. Lečenje može da potraje – ali, s obzirom na rezultate, svakako vredi potruditi se.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com