Pojam narcizam poznat je od davnina, još iz Grčke mitologije (mit o Narcisu), ali se i kasnije pominje kod rimskih imperatora, vojskovođa, članova raznih kraljevskih porodica, umetnika i filozofa.
Postoje dva oblika narcizma:
- Narcisoidna ličnost – osoba koja hvali sebe u ogledalu i sebična je.
- Narcisoidni poremećaj – mentalna bolest – osoba sebe uzdiže do nebesa, a ne vrednuje tuđe ideje, već ih ignoriše, i to ne samo ideje, već i osećanja i potrebe.
Prepoznavanje narcizma
Pravo pitanje je poznajete li takve osobe, a ukoliko sumnjate, evo nekih pokazatelja:
- najveći deo vremena u društvu pričaju samo o sebi
- žele pažnju i divljenje
- preteruju pričajući o svom talentu i svojim dostignućima
- veruju da su posebni
- postavljaju sebi nerealne ciljeve
- imaju brze promene raspoloženja
- teško shvataju i razumeju tuđa osećanja
- svim sredstvima se služe da bi pobedili u bilo čemu
- maštaju o neograničenom uspehu, novcu i moći
Neko bi pomislio da ovakve osobe imaju samo visok nivo samopoštovanja, ali to je pogrešno razumevanje takvih osoba. Ispod svega navedenog, kod narcističnih ličnosti postoji duboki osećaj nesigurnosti, zavisti i ljubomore prema drugim osobama. Često omalovažavaju tuđa dostignuća ili uspehe, reagujući burno i ružno, a imaju i osećaj emotivnog bola zbog tuđeg uspeha. Osećaju se povređeno i uvređeno u mnogim besmislenim situacijama, ne trpe kritike, ne preuzimaju odgovornost za svoje propuste i neuspehe. Sebe vide kao vođu kog treba slepo slediti, ne slušaju druge ljude i često ih prekidaju u izlaganju. Najprostije rečeno, sve uzimaju, a ne daju ništa.
Sa druge strane, postoji mnogo narcisoidnih osoba koje nemaju poremećaj. Na primer, Bil Gejts je sebe prozvao narcisom, ali ne u meri koja bi mu poremetila svakodnevni život. Takođe, mnogo poznatih i uspešnih ljudi širom sveta sebe smatra narcisima, u smislu atraktivnosti, dopadljivosti i šarmantnosti, ali ne dalje od toga. Lideri partija i uopšte političari sebe smatraju uspešnim, zahtevnim i upornim osobama, što je takođe jedan vid narcizma.
Dijagnoza
Ne postoje labaratorijski testovi koji potvrđuju mentalni poremećaj, ali ako postoji primetna promena nečije ličnosti, mogu se uraditi nalazi krvi i skeniranje mozga da bi se isključila mogućnost fizičke bolesti. Tada psihijatar ili psiholog može, na osnovu niza pitanja, da uradi procenu ličnosti.
Mnogi psihijatri i psiholozi koriste listu od 40 pitanja namenjenih specijalno narcisoidnim osobama (Narcissistic Personality Inventory).
Početak narcizma obično se pojavljuje u tinejdžerskom dobu, kada se formira ličnost. Postoje i slučajevi dece koja sa 8 godina postaju narcisi, jer su svesna kako ljudi oko njih reaguju na njihove želje i zahteve.
Mnogi ljudi svesno priznaju da su narcisi, jer ne vide ništa loše u tome i ne smatraju da je to mana.
Uzroci
Tačan uzrok nije poznat, ali postoji nekoliko teorija. Različita su mišljenja o narcizmu, počev od roditeljskog vaspitanja, stresa, ega, pa do ignorisanja i zlostavljanja. Mnogi naučnici misle da je to kombinacija navedenog.
Tretman
Lek za narcizam na postoji, ali terapija može pomoći. Lekovi za depresiju i ansioznost ponekad se koriste i za narcizam, ali retko pomažu. Bolje je terapijom kod narcisa izgraditi loše lično samopouzdanje i na taj način ga uveriti da mu je potrebno mišljenje i pomoć drugih osoba za lično dobro.
Ako je narcisoidna osoba i alkoholičar ili narkoman, što je često, onda je obavezno lečenje od bolesti zavisnosti.
Za narcisoidnu decu stručnjaci savetuju da ih roditelji ne hvale previše, a da više obrate pažnju na njih ako su usamljena i zapostavljena.
Narcisi mogu da nauče kako da se pozitivno odnose prema drugim osobama, ali to zavisi od toga koliko su otvoreni i za kritičke povratne informacije i koliko su lično spremni da shvate da moraju da se promene nabolje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com