Šta mislite, zašto baš muzičari dožive duboku starost, i to vitalni?
Muzička terapija koristi se decenijama kako bi se pomoglo mladim ljudima i odraslima da se izbore sa depresijom i drugim emotivnim, socijalnim i problemima ponašanja. Ova terapija može imati različite oblike, ali se generalno podrazumeva stvaranje muzike, pevanje ili slušanje muzike. Osobama kojima ova terapija može pomoći nije neophodan nikakav muzički talenat, sposobnost niti znanje.
Jedna od najčešćih vrsta muzičke terapije jeste Alvinin model slobodne improvizacije. Osmislila ju je još 1950. godine violončelistkinja Džulijet Alvin iz Velike Britanije i fokusirana je na slobodno stvaranje muzike, bez ikakvih utvrđenih muzičkih pravila. Ideja je da se stvaranjem i deljenjem muzike pomaže u formiranju veze između pacijenta i terapeuta, čime se omogućava način istraživanja i komunikacije u vezi sa teških osećanjima i problemima.
Iako se ova terapija smatra korisnom za mlade osobe sa emotivnim i problemima ponašanja, samo nekoliko kvalitetnih studija do sada se bavilo njom. Međutim, ovog puta istraživači su uradili najveću studiju do sada kako bi pomogli da se ta praznina popuni.
Kako je nova studija sprovedena?
Studija je obuhvatila 250 dece i tinejdžera uzrasta od 8 do 16 godina koji su lečeni zbog emotivnih, socijalnih ili problema u ponašanju. Polovini učesnika je nasumično dodeljen Alvinin model muzičke terapije jednom nedeljno u trajanju od 12 nedelja, zajedno sa redovnim terapijama. Druga polovina je jednostavno nastavila sa svojim uobičajenim terapijama. Istraživači su zatim uporedili rezultate dve grupe nakon što je muzička terapija završena, kako bi videli da li su oni koji su imali tu terapiju više napredovali od onih koji nisu.
Šta kaže nova studija?
Sve u svemu, izgleda da muzička terapija pomaže. Deca i tinejdžeri koji su imali ovu terapiju imali su i veće samopoštovanje i smanjenje depresije od onih koji nisu imali muzičku terapiju. Tinejdžeri iz ove grupe imali su i veće poboljšanje u komunikaciji sa drugim ljudima. Izgleda da su ova poboljšanja trajna jer su istraživači pronašli slične rezultate i 13 nedelja nakon što je muzička seansa završena.
Koliko je istraživanje pouzdano?
U pitanju je vrsta studije koja se zove nasumična kontrolisana studija – najbolja vrsta studije za pronalaženje efekata terapije. Nalazi su predstavljeni na konferenciji i još nisu objavljeni u nekom medicinskom časopisu. Takođe, nisu dostupne važne informacije, kao što su specifični problemi učesnika istraživanja.
Šta to znači za nas?
Ako ste roditelj mlade osobe sa depresijom ili drugim emotivnim ili problemima ponašanja, ovi nalazi su obećavajući. Podržavaju ono što su mnogi ljudi primetili na sopstvenom primeru – muzička terapija može biti od pomoći. Istraživači se nadaju da će njihovi nalazi dovesti do toga da muzička terapija postane dostupnija, a trenutno istražuju kakva je ova terapija naspram drugih tretmana u pogledu troškova i efikasnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com