Naučnici su pronašli 10 gena koji igraju ključnu ulogu u razvoju šizofrenije, otkriva novo istraživanje.
Istraživači iz „Massachusetts General Hospital“ i „Harvard Medical School“ otkrili su da su rizici povećani kada su ovi delovi DNK, koji kodiraju proteine koji pomažu ćelijama mozga da efikasno komuniciraju, bili poremećeni.
Šizofrenija je složeno i promenljivo psihijatrijsko stanje, a naučnici se nadaju da će im identifikacija genetskih i okolnih faktora rizika pomoći u pronalaženju boljih tretmana.
Naučnici kažu da je njihovo otkriće možda samo vrh ledenog brega, jer sumnjaju da će njihova analiza genoma otkriti više DNK koji imaju ulogu u razvoju šizofrenije.
Lečenje antipsihoticima može biti prilično efikasno, ali njihova dugogodišnja upotreba je povezana sa atrofijom.
Dakle, razvoj novih lekova za lečenje šizofrenije mogao bi doneti veliko poboljšanje života za one koji žive sa ovim stanjem.
„Razvoj lekova za šizofreniju imao je ograničen napredak u poslednjih 50 godina, ali u poslednjoj deceniji počeli smo da radimo na genetskim otkrićima koja nam pomažu da bolje razumemo mehanizme koji stoje u osnovi poremećaja. Glavni cilj našeg istraživanja je razumeti genetske uzroke šizofrenije i motivisati razvoj novih terapija“, napominje dr Sing sa Harvarda.
U tom cilju, on i njegov tim uradili su jednu od najvećih genetskih analiza za šizofreniju, ikada sprovedenu.
„Prvi put smo uspeli da identifikujemo 10 gena koji, kada su poremećeni, dramatično povećavaju rizik od šizofrenije“, rekao je dr Sing.
Ono što je najvažnije, dva od tih 10 gena sadrže uputstva za proizvodnju telesnog specijalnog proteina.
Ovi proteini, koji se nazivaju glutamatnim receptorima, jedan su od najvažnijih sastavnih delova načina na koji moždane ćelije razgovaraju jedna sa drugom.
Mnogi antipsihotici trenutno deluju promenom nivoa dopamina, drugog neurotransmitera koji učestvuje u šizofreniji.
Proučavana je interakcija između receptora gluatamata i dopamina zbog važnosti za funkciju prefrontalnog korteksa.
Prefrontalni korteks predstavlja prednji deo čeonog režnja,bitan centar za kontrolu ponašanja, inicijativu, motivaciju i emocionalnu ekspresiju.
„Ovo novo razumevanje načina na koji poremećaj u dizajniranju DNK za glutamat povećava rizik od šizofrenije može dati istraživačima novi cilj koji treba da posluži za razvoj nove terapije za lečenje ovog stanja. Štaviše, naše analize su pokazale da postoji mnogo više takvih gena; naša potraga tek počinje „, rekao je dr Sing.
(Daily Mail, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com