Na izazivanje i održavanje anksioznosti najvećim delom utiče naš način razmišljanja. Postoji nekoliko kategorija tipičnih načina razmišljanja koja idu „ruku pod ruku“ sa negativnim osećanjem usled koje dolazi anksioznost.
Kada uplovi u neku od tih kategorija razmišljanja osoba biva potpuno u tome i nije ni svesna kako sama sebe sabotira.
Zabrinutost ili briga
Prva kategorija razmišljanja vezana je za stvaranje brige. Misli su takve da kod osobe stvaraju osećanje bojazni da će se nešto loše desiti. Na primer: „Šta ako dobijem srčani udar?“, „Šta će oni misliti kada me budu upoznali“, „Šta ako ne položim ispit?“, itd. Naglasak je na „šta ako…“.
U glavi se stvara najgori mogući scenario, gde su posledice određenih događaja uvek katastrofalne. Dakle, uvek se predviđa najgore-precenjuje se verovatnoće da će se desiti nešto loše i osujećujuće, preuveličava se i precenjuje potencijalni neuspeh.
Postoji i neprekidno stanje pripravnosti, kako bi se uočio i najmanji znak nadolazeće opasnosti. Još nekoliko primera: „O ne, moje srce počinje jače da lupa!“, „Šta ako počnem da paničim i potpuno izgubim kontrolu nad sobom?“, „Šta ako počnem da zamuckujem u sred svog govora?“, itd.
Samokriticizam
Druga kategorija razmišljanja proizvodi kritiku. Kritiku karakteriše konstantno osuđivanje i procenjivanje sopstvenog ponašanja i ličnosti. Kritikovanje ima tendenciju da vas podseti na sopstvene padove i ograničenja kad god je to moguće. Dovoljna je samo jedna greška da vas navede na pomisao da ste neuspešni ili gubitnik.
Kritikovanjem sebe stvarate nisko samovrednovanje a onda i uverenja da niste sposobni da se suočite sa svojim strahovima, da niste sposobni da odete na određena mesta, da niste sposobni da date najbolje od sebe ili da ste nesposobni jer zavisite od drugih.
Obično uključuje i: upoređivanje sa drugima, koji su „bolji“ od vas, naglašavanje slabosti i potcenjivanje pozitivnih osobina. Kritika obično potiče od značajnih drugih iz prošlosti, roditelja, učitelja, osoba koje su za vas predstavljale autoritet i misli koje postoje u svesti su velikim delom njihove doslovne ili parafrazirane rečenice upućene vama.
Primeri: „Kakvo si ti razočarenje!“, „To što si uradio je bilo glupo!“, „Ti si glup!“, „Zar ne možeš ništa da uradiš kako treba?“, „Vidi kako je sposoban taj i taj a ti?“ ili „Mogao si to mnogo bolje da uradiš“.
Ovakav samokriticizam i percepcija sebe kao nesposobnog može pojačati anksioznost povodom suočavanja sa novim životnim izazovima koji služe ličnom napretku u različitim poljima- poslovnom, socijalnom, intimnom.
Uloga žrtve
Treća kategorija razmišljanja vas stavlja u ulogu žrtve. Ovakva vrsta razmišljanja izazivaju da se osećate bespomoćno i beznadežno. Indukuju anksioznost time što čine da vidite kako ne napredujete, kako je vaš cilj predalek a vi ste bespomoćni da smognete snage za najmanji korak ka njemu.
Ovakva razmišljanja pored anksioznosti mogu da vas uvedu i u osećanje depresije. Postoji konstantno prisutno uverenje da se ništa nikada neće promeniti.
Primeri: „Ja to ne mogu.“, „Nikada neću biti sposoban to da uradim, kakva je onda svrha svega?“, „Možda sam mogao to da uradim kada sam ima više inacijative pre deset godina ali sada je previše kasno za bilo šta.“
Perfekcionizam
Četvrta grupa razmišljanja vezana je perfekcionizam. Perfekcionizam je blizak kritici, ali on vas za razliku od kritike ne ,,spušta“ već vas stalno tera dalje i dalje, prisiljava vas da radite što bolje možete.
Perfekcionistički način razmišljanja izaziva anksioznost stalnim podsećanjem da vaši napori nisu dovoljni, da treba više da radite, da treba da držite sve pod kontrolom, da treba uvek da budete kompetentni, i sve ostalo „treba da…“.
Nema tolerisanja grešaka i bitno je uvek biti najbolji, vredite samo ako ste uspešni, ako imate novac, status, prihvaćeni ste od drugih, voljeni, jednom rečju savršeni.
Perfekcionizam vas dodvodi do iscrpljivanja, stresa, psihosomatike, jer ulažete velike napore na raznim poljima kako biste se osećali vrednim- vrednost dolazi od spoljašnjih potvrda. Ipak, kada se oseti psihofizička slabost ona se ignoriše.
Primeri: „Ja treba da…“, „Ja moram da…“, „Moram uvek biti na visini zadatka“, „Moram imati taj i taj posao, toliku platu i biti prihvaćen od strane tih i tih ljudi u suprotnom ja ne vredim.“
Videli smo kakvo razmišljanje stvara i održava anksioznost. Za početak potrebno je osvestiti postojanje ovakvog načina razmišljanja i okarakterisati ih kao negativne i samoosujećujuće.
U psihoterapijskom tretmanu se kasnije ono menja i kreiraju se novi načini razmišljanja koji su njihov realistični pandan. Dakle, ako želite da tražite uzroke vaše anksioznosti proverite kakav je vaš način razmišljanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com