Razvod, otkaz, teroristički napadi… Pored toliko razloga svuda oko nas, nije ni čudo da mnogi ljudi osećaju anksioznost. A veoma često, razlozi nisu u nama, već izvan nas, u spoljašnjem svetu, i ne možemo ih izmeniti niti uticati na njih. Da bismo se uspešno borili protiv anksioznosti, treba da se bolje upoznamo sa ovom psihičkom pojavom.
Laički bismo mogli reći da je anksioznost „mehanizam za brigu“ u našoj glavi. Ta preterana i često bezrazložna briga može biti parališuća. Na primer, toliko ste zabrinuti zbog toga šta biste mogli čuti na roditeljskom sastanku o ponašanju svog deteta da na kraju uopšte i ne odete na taj roditeljski.
U situaciji kada ste preplavljeni anksioznošću, teško je doneti dobru odluku, i veća je verovatnoća da će odluka o nekoj stvari biti brzopleta i pogrešna. Ljudi tada ili izbegavaju neki događaj, ili se ne osećaju dobro ako se na njemu pojave uznemireni i nervozni, ne mogu da se koncentrišu, pa ne pružaju svoj maksimum.
Kako se izboriti sa ovim problemom?
Za početak: budite realni. Izdvojte realne rizike i opasnosti od onih koji su samo u vašoj glavi. Staro dobro pravilo glasi: pokušajte da se izborite sa rešivim problemima, a prihvatite one na koje ne možete uticati.
Zapitajte se: koju situaciju možete iskontrolisati? Kakve izmene možete napraviti? Onda učinite ono što je neophodno da se učini. Veoma je važno da neke stvari koje ne možete promeniti – jednostavno prihvatite.
Prijatelji i porodica mogu biti velika podrška da se izađe iz kruga anksioznosti. Oni nekad mogu lakše prepoznati i razvrstati vaše probleme od vas samih.
U težim slučajevima, naravno, obratite se psihoterapeutu. Psihoterapeuti primenjuju dve strategije kako bi pomogli svojim anksioznim pacijentima.
Obračunajte se sa negativnim mislima
Zapitajte se: da li je ova misao produktivna, da li mi pomaže da postignem cilj? Kada negativnu misao (koja se u stanju depresije automatski javlja) potpuno ogolite i obesmislite (jer ona često jeste besmislena), onda ćete moći da je odbacite.
Naučite kako da se opustite
Psihoterapeuti uče pacijente da dišu duboko, iz dijafragme. Tako se nepravilno disanje, izazvano anksioznošću, smiruje i vraća u normalu.
Mnogi ljudi danas su anksiozni, manje ili više, ali se razlikuju po tome da li se bore sa svojim problemom ili ne. U koju grupu vi spadate?
Srodni članci
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com