Prva pomisao na depresiju je tuga, utučenost, očaj, ali i pomišljanje na suicidne misle.
Međutim, nekada se depresija ne može uočiti jer se krije iza maske sreće i nasmejanog lica.
Koliko puta ste videli nasmejana lica na društvenim mrežama, a ona kasnije otkrijete da je to bio samo privid sreće i da se ta osoba bori sa depresijom ili još gore, saznate da je izvršila samoubistvo.
Reč je o takozvanoj nasmejanoj depresiji. Osobe koje pate od ove depresije su ljudi sa priličnim dostignućima, dobrim obrazovanjem, u partnerstvu ili braku.
Mnogi svoje stanje kriju zbog straha od diskriminacije. Iza njihove nasmejane maske, um je ispunjen mislima o nedostatku vrednosti, neadekvatnosti i očaja.
Šta je nasmejana depresija i zašto je opasna
Nasmejana depresija je oblik depresije kod ljudi koji često ni sami nisu svesni da su depresivni. Obično uspešno obavljaju svakodnevne aktivnosti, razgovaraju, smeju se i ostavljaju utisak da su srećni i veseli dok duboko u sebi pate.
S obzirom na to da se njihova patnja ne primećuje na njihovom licu, prijatelji i porodica uopšte ne sumnjaju na depresiju.
Postoji velika veza između nasmejane depresije i samobilačkih misli, i to je ono najgore.
Iako često izgledaju puni energije i entuzijazma, kada su sami sa sobom, iza zatvorenih vrata osećaju se očajno i bezvredno.
Psiholog Mihail Litvak: Depresija je data čoveku da bi se zamislio nad sobom!
Znakovi nasmejane depresije
Iako se „nasmejana depresija“ krije iza maske sreće, postoje načini kako je prepoznati.
- smanjeno interesovanje za hobije i aktivnosti koje je osoba nekada volela
- promene kilaže i apetita
- umor i gubitak koncentracije
- nesanica
- negativne misli
- prisilna i neprirodna sreća
Kako možete da pomognete?
Najpre im treba pomoći da shvate da imaju problem. Mnogi ljudi ne žele da priznaju da su depresivni, jer se boje da će izgledati slabo.
Dajte im do znanja da ih volite i podržite ih.
Pažljivo slušajte.
To znači da bi trebalo aktivno da slušate osobu kojoj želite da pomognete, dajući joj do znanja da je čujete i razumete šta vam govori.
Pokušajte zajedno da razmislite koje korake možete da napravite kako biste se nosili sa situacijom.
Ponudite svoju pomoć ako mislite da možete nešto da učinite.
Pomozite obolelom da poboljša svoje samopoštovanje.
Neki stručnjaci sugeriršu da je naše samopoštovanje naš „emocionalni imunološki sistem“, a kad se on pokvari, osećamo se slabo i depresivno.
Pokušajte da pomognete svom prijatelju ili rođaku u pronalaženju značajne aktivnosti ili projekta koji bi mogao da pomogne da se ponovo osećaju produktivno i uspešno.
Obratite više pažnje na bližnje.
Čini se da je poruka ili dve o koje šaljemo jedni drugima dovoljno u našem modernom tempu života, ali nije.
Nazovite svoje prijatelje i porodicu kad god ih se setite, pitajte ih kako su, jesu li dobro. Budite uključeni i budite sigurni da nećete propustiti alarmantne simptome.
Pokušajte da ih podstaknete da žive normalno.
Predložite im da radite stvari zajedno. Idite zajedno u kupovinu, pozorište ili trčite zajedno. To može da pomogne vašem prijatelju da se oseća bolje.
Predložite im da se hrane zdravo i vežbaju.
Osobe s depresijom možda neće hteti da idu u teretanu, ali vežbajte s njima kod kuće.
Predložite im da se obrate lekaru.
Terapeut može biti u stanju da pomogne vašem prijatelju ili rođaku da se brže i efikasnije bori s depresijom. Neka vaša voljena osoba shvati da u potrazi za profesionalnim tretmanom nema ništa loše: nije sramota i ne čini ih slabima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com